Рајко Петров Ного (Борија, 13. мај 1945 — Београд, 28. новембар 2022) био је српски пјесник, есејиста и књижевни критичар. Био је редовни члан Академије наука и умјетности Републике Српске и члан Сената Републике Српске.
Биографија
Рођен је по завршетку Другог светског рата, од оца Петра и мајке Стане, у Загорју, у старој Херцеговини. Старином је од Рашевића (где припада и Марко Миљанов) из племена Кучи у Црној Гори. Средње име Петров узео је по оцу. Презиме Ного је узето од једног надимка Рашевића.
Као дечак дошао је из родних Борија у Сарајево и ту започео школовање. Након основне школе завршио је Учитељску школу у Сарајеву, дипломирао је Југословенску књижевност и српскохрватски језик на сарајевском Филозофском факултету, а магистрирао на Филолошком факултету у Београду. Радио је као уредник у издавачком предузећу „Веселин Маслеша“ 1972—1982, затим као уредник београдског БИГЗ-а 1982—1999. године.
Преселио се 1982. године из Сарајева у Београд.
Од 2000. године предавао је поезију и критику на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву. За дописног члана Академије наука и умјетности Републике Српске изабран је 27. јуна 1997, а за редовног 21. јуна 2004. године Био је члан Удружења књижевника Србије. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. године предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.
Био је члан је првог сазива Сената Републике Српске од 1997, а поново је изабран 9. априла 2009. године.
Залагао се за употребу ћирилице за коју је сматрао да је више од идентитета.
Преминуо је 28. новембра 2022. године у Београду.
Признања
Добитник је следећих награда:
- Награда „Алекса Шантић”,
- Награда „Печат вароши сремскокарловачке”, за песму „Хроми Хефест”, 1967.
- Бранкова награда, за књигу песама Зимомора, 1968.
- Змајева награда, за књигу песама Планина и почело, 1978.
- Награда „Исидора Секулић”, за књигу песама Зимомора, 1984.
- Награда „Бранко Миљковић”, за књигу песама Лазарева субота, 1989.
- Награда „Ђура Јакшић”, за књигу песама Лазарева субота, 1990.
- Награда „Милан Ракић”, за књигу песама Лазарева субота, 1990.
- Награда „Бранко Ћопић”, за књигу песама На капијама раја, 1994.
- Награда „Свети Сава”, за књигу песама Лазарева субота и други дани, 1994.
- Дучићева награда, за књигу песама На капијама раја, 1995.
- Награда „Заплањски Орфеј”, за песму „Недремано око”, 1999.
- Награда „Беловодска розета”, 2001.
- Награда „Пјесник – свједок времена”, за укупан допринос поезији, 2001.
- Награда „Златни крст кнеза Лазара”, 2001.
- Велика базјашка повеља, 2001.
- Повеља Видовданских пјесничких сусрета, Соколац, 2001.
- Награда „Скендер Куленовић”, за књигу Најлепше песме, 2002.
- Награда „Златни сунцокрет”, за књигу песама Недремано око, 2002.
- Награда „Меша Селимовић”, за књигу песама Недремано око, 2002.
- Награда Вукове задужбине, за књигу песама Недремано око, 2003.
- Награда „Жичка хрисовуља”, 2003.
- Награда „Песничко успеније”, 2004.
- Награда „Одзиви Филипу Вишњићу”, 2004.
- Награда „Светозар Ћоровић”, за књигу Јечам и калопер, 2006.
- Награда „Шантићев шешир и штап”, Невесиње, 2007.
- Награда „Десанка Максимовић”, 2009.
- Награда „Извиискра Његошева”, за књигу Не тикај у ме, 2010.
- Награда „Ђуро Дамјановић”, Удружење књижевника Српске, за књигу Запиши и напиши, 2012.
- Награда „Печат времена”, за књигу Запиши и напиши, 2012.
- Награда „Шушњар”, за књигу Човјек се враћа кући, 2012.
- Награда „Душко Трифуновић”, 2014.
- Плакета са ликом Симе Матавуља, Удружење књижевника Србије, 2015.
- Награда „Деспотица мати Ангелина”, за књигу Преко пепела, 2015.
- Награда „Марко Миљанов”, за књигу Преко пепела, 2016.
- Кочићева награда, 2018.
- Награда „Лазар Вучковић”, 2018.
- Награда „Јелена Балшић”, 2019.
- Велика награда „Иво Андрић”, Андрићев институт, за књигу Сонет и смрт, Вишеград, 2019.
- Дисова награда, 2020.
- Повеља Матице српске за неговање српске језичке културе, 2023.
Дјела
До краја 2007. објавио је 52 књиге.
Поезија
Објавио је збирке пјесама:
- Зимомора, (1967)
- Зверињак, (1972)
- Родила ме тетка коза, пјесме за дјецу, (1977)
- Безакоње, (1977)
- Планина и почело, (1978)
- Колиба и тетка коза, пјесме за дјецу (1980)
- На крају миленија, (1987)
- Лазарева субота, (1989)
- Лазарева субота и други дани, (1993)
- На капијама раја, (1994)
- Лирика, (1995)
- Мало документарних детаља, (1998)
- Нек пада снијег господе, (1999)
- Најлепше песме Рајка Петрова Нога, (приредио Ђорђо Сладоје) (2001)
- Неодремано око, (2002)
- Није све пропало, (2004)
- У Вуловоме долу, (изабране и нове пјесме) (2005)
- Јечам и калопер — глоса, (2006)
- Не тикај у ме, (2008)
- Човек се враћа кући, (избор) (2010)
Критике, есеји и студије
- Дела Рајка Петрова Нога (пет књига): Песме, Песме и ноте – Песме за децу, Есеји, Критике, Антологија српских јуначких пјесама, Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске, Српско Сарајево (2003)
- Антологија Српске јуначке пјесме, (десет издања)
- Антологија новијег српског песништва, Слово, Врбас (1998)
- Јеси ли жив, (1973)
- Обиље и расап материје, (1978)
- На Вуковој стази, (1987)
- Сузе и соколари, (2003)
- Запиши то, Рајко,
- Запиши и напиши, Београдска књига, Београд (2012)
- Пјесме Алексе Шантића,
- Поезија Јована Дучића,
- Поезија и прозу Бранка Ћопића,
- Очи на оба света, избор из поезије и путописне прозе Јована Дучића
- Сонети и поеме Скендера Куленовића, (2010)
- Приче код воде Ћамила Сијарића,
Референце
Спољашње везе
- Радио-телевизија Републике Српске: Снага из пораза - Рајко Петров Ного, 6. 6. 2011. (језик: српски)
- Радио-телевизија Републике Српске: 20 година од стварања Републике Српске: Рајко Петров Ного (интервју 2009), 22. 7. 2012. (језик: српски)
- Знају за Константина, не хају за Немању - интервју („Политика“, 26. јул 2013)
- Кад склониш велике појаве се бумбари („Политика“, 24. октобар 2015)
- За мене је ћирилица и више од идентитета („Вечерње новости”, 29. септембар 2019)
. Source: