Трпиња

Трпиња је насељено место и седиште истоимене општине у западном Срему, у северном делу Вуковарско-сремске жупаније, Република Хрватска. Према прелиминарним резултатима пописа из 2021. у општини је живело 4.166 становника, а у самом насељу је живело 1.120 становника.

Становништво

На попису становништва 2011. године, општина Трпиња је имала 5.572 становника, од чега у самој Трпињи 1.516.

Етнички састав општине, 2011.

По попису из 2011. године, у месту живи 1.516 становника. Општина Трпиња има 5.572 становника, а већину чине Срби.

Попис 2001.

Према попису из 2001. године општина Трпиња има 6.466 становника. Становништво је већински српско (око 89%). Остали су Хрвати, Мађари и др. Према истом том попису у самом месту Трпињи има 1.837 становника, од чега је око 97% српске националности.

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Трпиња је имало 2.171 становника, следећег националног састава:

Историја

Име Трпиње први пут се спомиње 1329. године и то у једном мађарском документу који се чува у Будимпешти. Историчари тврде да је Трпиња била у власништву нижег племства и да је таква остала све до доласка Турака. Почетком 14. века у Трпињи су забележене две гране исте породице. У једну од њих као зет ступио је извесни Берислав Бошњак. Потомци Мартина бана имали су у свом поседу неколико села, међу којима је била записана и Велика Трпиња.

Племић Никола из племена Сенте-Магоч поседовао је и село Словенску Трпињу. Из свега тога се може закључити да су постојале чак три Трпиње – Велика, Мала и Словенска, међутим могуће је да се једна од прве две звала и тим трећим називом — Словенска. Касније је уведен још један назив, Старо село. Тај део трпињског атара налази се источно од садашње Трпиње, према Даљу.

Околина Трпиње је била богата археолошким ископинама. У трпињском атару Церић је пронађена велика гробница. На основу тога се закључивало да је у близини гробља било и насеље. Међутим постоје и тврдње да су у ту гробницу сахрањени погинули војници после неке значајније битке, која се наводно одиграла у трпињском атару. Археолошке ископине поуздано говоре у прилог тврдњама да је око садашње Трпиње било неколико насеља.

Турци су продрли у Срем 1536. године, где су господарили до 1691. године. Однос Турака према домаћем становништву и народима који су досељавали на ово подручје се мењао и био је различит.

Крајем 16. и почетком 17. века на леву страну Вуке Турци су почели досељавати влашки православни живаљ, који им је био потребан за посаде у њиховим тврђавама у Вуковару, Даљу и Осијеку. Досељени православци насељавају напуштена села: Трпињу, Боботу, Бршадин, Пачетин, Веру, Клису, Борово, Ловас, Кечину, Церић и Љесково. Већи део тих досељеника преведен је у кметски положај, у коме остаје све до протеривања Турака.

У Трпињи је при крају турске владавине било 30 српских кућа, чији се живаљ 1687. године разбежао, па је село остало неколико година пусто. После 1697. године, у новим сеобама Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем, Трпиња бива поново насељена. Досељеници долазе из разних крајева, а највише из Барање, Босне, Мачве, Црне Горе и Херцеговине, те нешто из западне Славоније. Након овог насељења више се не спомињу Велика и Мала Трпиња, већ у документима пише само Трпиња.

Према попису становништва из 1732. године Трпиња је имала 109 српских породица.

Црква се почела градити 1750. а завршена је 1755. године. Прва школа у Трпињи је утемељна 1776. године. Године 1859. у Трпињи је постојала фабрика за предење свиле. По попису становништва из 1882. године Трпиња броји око 1.800 душа са 400 домова. Место је 1885. године било у Даљском изборном срезу са 1520 становника. Становници су Срби православне вере, изузев 2-3 породице римо-католичке вере.

Почетком Првог светског рата младићи из Трпиње почели су одлазити на фронт са којег се многи нису вратили. Године рата узимале су немилосрдно свој крвави данак, у Трпињи су завладале немаштина и болести, као и бројне забране које је прописала тадашња држава. У периоду од 8. 11. 1914. до 14. 4. 1916. године мештани Трпиње су били домаћини евакуираном становништву сремског села Јакова.

У Другом светском рату, у девет славонских бригада се борило 452 Трпињца, од којих је погинуло 75 бораца. Усташе су 170 Рома из Трпиње одвели у Јасеновац 1942. године, од којих се нико није вратио.

Покатоличавање православних у Трпињи

У селу Трпињу вуковарски срез, у јесне 1941. године фра Грга, капуцинер из Осијека са још двојицом фрањеваца из Вуковара дошли су да изврше покатоличавање православних у овом месту.

Преко добошара позвани су сви становници села да дођу у католичку цркву „али осим школске деце нико од одраслих није хтео да уђе не смао у цркву него ни у порту. Сви остали су остали на друму пред крстом и општином и никакве претње нису их могле да присиле да уђу у цркву. Видећи своју немоћ фра Грга је у цркви обавио неки обред над децом и изашавши из цркве са шкропилицом пошкропио је према људима и рекао им „Драги моји од данас сте сви чланови римокатоличке цркве“

Према попису становништва 1981. године Трпиња је имала 2.243 становника.

До почетка грађанског рата и распада СФРЈ, Трпиња се налазила у саставу општине Вуковар, да би након реинтеграције у Републику Хрватску Трпиња постала независна општина.

Познате личности

• Јосиф Миловук (1793-1850), секретар и један од оснивача Матице српске
• Катарина Богдановић (1885-1969), књижевник
• Славко Докмановић (1949-1998), инжењер и градоначелник Вуковара
• Спасоје Вукотић (1890-1981), теолог, књижевник и преводилац
• Теодор пл. Миковић (1828-1906), свештеник и посланик у Хрватском сабору
• Јован Перајлић (1952-1996), певач староградске музике

Спорт

• Фудбалски Клуб Синђелић Трпиња
• Шах клуб Трпиња

Види још

• Срби у Хрватској

Референце

Литература

• Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе

• Службена страница
• Хрватски државни завод за статистику

1. Општина Трпиња
2. ФК Синђелић Трпиња
3. Вера (Трпиња)
4. Ћелије (Трпиња)
5. Трпиње
6. Фудбалска лига ветерана ЗВО-а
7. Ћелија
8. Лудвинци
9. Пачетин
10. Вера (вишезначна одредница)
11. ФК Хајдук Вера
12. Бобота
13. ФК Синђелић
14. Бршадин
15. Славко Докмановић
16. Ћелије (вишезначна одредница)
17. Јосиф Миловук
18. Источна Славонија
19. Ђуро Коџо
20. Српско културно друштво Просвјета