javascript is disabled, enable it otherwise the site will not work properly!

javascript est désactivé, activez-le sinon le site ne fonctionnera pas correctement !

Прва савезна лига Југославије у фудбалу 1985/86.

Првенство Југославије у фудбалу 1985/86. је била 58. сезона такмичења највишег ранга фудбалског такмичења у Југославији. Обележено је великим скандалом и оптужбама око намештања утакмица у последњем (34.) колу првенства, што је прерасло у тзв. "Аферу Шајбер", названу по председнику ФСЈ Славку Шајберу. Екипа Партизана је била шампион, освојивши десету титулу, међутим након прерачунавања бодова је титула припала екипи Црвеној звезди, да би након неколико судских тужби и поступака, титула ипак била враћена Партизану у 1987.

Поред афере о намјештању првенства, сезону је обиљежила и смрт нападача Партизана Драгана Манцеа, који је погинуо у саобраћајној несрећи.

Учесници

Преглед сезоне

У 78. вечитом дербију фудбалер Партизана Милош Ђелмаш је приликом старта сломио ногу фудбалеру Црвене звезде Јовици Николићу.

Позадина афере Шајбер

У последњем колу првенства су Партизан и Црвена звезда били једини кандидати за титулу, и имали су једнак број бодова, с тим што је Партизан дао гол више. У регуларном току сезоне су на стадиону ЈНА одиграли 1:1, док је на Маракани било 2:1 у корист Звезде. Тим из Хумске 1 је у последњем мечу првенства био домаћин Жељезничару, док је Звезда гостовала на Кошеву екипи Сарајева. У фудбалској јавности Југославије се говорило о добрим односима Партизана и Жељезничара, а и Црвене звезде и Сарајева, тако да су се, на основу те приче, "поклопиле коцкице" за последње коло.

Неки од примера тих пријатељских односа су исходи мечева последњег кола првенства у сезони 1971/72. у којима су се за титулу наметали Жељезничар и Звезда. Жељезничар је 11. јуна 1972. у последњем колу гостовао на ЈНА са два бода предности у односу на Звезду, док је Звезда гостовала на Кошеву екипи ФК Сарајево. Жељезничар је убедљиво славио против Партизана са 0:4, уз 3 гола Бошка Јанковића, и тада Жељезничар осваја своју једину титулу првака државе, док је Звезда лако савладала Сарајево са 2:4, али им то није било довољно за титулу.

У сезони која је претходила "афери Шајбер", 1984/85, Звезда је одиграла свој последњи меч као гост екипи Сарајева. Тада су Сарајеву били потребни бодови како би оверио своју другу титулу првака државе, што је и учинио победом од 2:1, да би наредног дана голгетер Сарајева Хусреф Мусемић потписао за црвено-беле, што се на неки начин спекулисало да је била цена за победу Сарајева у том мечу.

Наравно, саме сумње да ће екипе због некаквих блиских односа одиграти договорен меч, нису доказ сам по себи да ће се неки сусрет прогласити намештеним. За сваки случај, како би све било у оквирима регуларности, како се не би поновила нека ситуација попут оне из последњег кола сезоне 1975/76, када је Партизанова утакмица против Олимпије у Љубљани, у којој Партизан голом Бјековића у финишу меча долази до победе од 1:2 и титуле, трајала неколико минута дуже од сусрета Хајдука на Карабурми, који је завршен са 1:1, ФСЈ доноси одлуку да сви дуели судбоносног суботњег поподнева морају почети и завршити у исто време.

Табела пред последње коло

Резултат последњег "Шајберовог" кола уз коментаре

* резултати код којих се сумњало да су намештени

Коначна табела након спорног кола

Листа стрелаца

Понављање последњег кола, епилог и судски процеси

Након последњег кола Партизан постаје шампион захваљујући бољој гол разлици од другопласиране Црвене звезде. Међутим, 20. јуна 1986. године председништво ФСЈ, на челу са Славком Шајбером, доноси следеће одлуке:

поништавање последњег кола сезоне 1985/86. и нареди поновно одигравање свих девет утакмица
У следећој сезони, 1986/87., свака од 12 осумњичених екипа: Партизан, Црвена звезда, Вележ, Ријека, Динамо Загреб, Будућност Титоград, Жељезничар, Сутјеска Никшић, Челик Зеница, Сарајево, Војводина и ОФК Београд) започиње са -6 поена.

Сви клубови осим Партизана и Динама из Загреба су пристали на поновно одигравање мечева, међутим Динамо се, под притиском избацивања из првенства, ипак предомислио. Партизан је, иако усамљен, остао упоран у намери да се бори против Шајберових мера. Клуб из Хумске 1 је обио да поново одигра меч против Жељезничара, наводећи да би "поновним играњем те утакмице признао своје учешће у намештању кога није било".

Пошто су сви тимови осим Партизана пристали на поновно одигравање мечева, Жељезничар је службеним резултатом победио 0:3, а Звезда је упркос поразу од Сарајева са 2:1 освојила титулу због боље гол разлике. Због тога је Звезда учествовала у Купу Европских шампиона 1986/87..

Уследила је серија жалби и тужби од стране Партизана, и цео случај је завршио на уставном суду. Док су уставни суд и суд Удруженог рада Србије донели пресуду, следећа сезона 1986/87. је већ била завршена, и шампион је постао Вардар, захваљујући чињеници да је 10 тимова стартовало са -6 поена. Црно-бели другу сезону заредом остају без наступа у КЕШ-у, и то их је, како су касније објашњавали челници клуба, онемогућило да доведу планирана појачања и створе тим који би вероватно у Европи стигао тамо где се Звезда нашла 1991. године.

Судска пресуда из 1987. је гласила да нема доказа о намештању у последњем колу претходног првенства, и титула је враћена Партизану. Ово је аутоматски значило да нема основа за одузимање бодова у сезони 1986/87. па је након пресабирања бодова Партизану додељена и титула у сезони 1986/87., уместо Вардара, који је ипак задржао право да учествује у Купу Европских шампиона 1987/88.. Европска фудбалска унија (УЕФА) ни данас не признаје те титуле Партизану.