Милован Данојлић

Милован Данојлић (Ивановци, код Љига, 3. јул 1937 — Поатје, 23. новембар 2022) био је српски књижевник, преводилац и академик. Данојлић је био члан САНУ, председник Српске књижевне задруге од 2013. године и члан оснивач, као и члан Управног одбора Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, у коме се налази његов легат. Био је један од интелектуалаца који су учествовали у обнови Демократске странке.

Биографија

Основну школу завршио је у родном селу, а ниже разреде гимназије похађао је у малом месту, седам километара удаљеном од његове куће, до кога је свакодневно долазио пешице. Године 1953. сам одлази од куће у Београд и тамо, упоредо са похађањем гимназије, ради разне послове, попут продавања леда и новина, да би себи обезбедио живот. Након завршене гимназије уписао је Филолошки факултет, где је дипломирао на Одсеку за романистику (француски језик и књижевност).

Данојлић је почео да пише врло рано, а већ у средњошколским данима писао је кратке дописе за лист Република. Сарађивао је као стални и спољни сарадник у дневним листовима Борба, Политика, у НИН-у и бројним књижевним часописима. Прву збирку песама објавио је 1959. године под називом „Како спавају трамваји”. Своје песме углавном је намењивао деци, али и њиховим родитељима, а посебно се истиче поема „Дечји законик” у којој Милован истиче обавезу родитеља да деци обезбеде срећан и безбрижан живот. Осим поезије, пише и прозу, есејистику и књижевну критику.

Од 1984. године живи и ради у Француској, где је у два наврата радио као лектор за српскохрватски језик на Универзитету у Поатјеу (франц. Université de Poitiers), а неколико година је обављао послове спољног сарадника париског радија.

Био је члан Српске академије наука и уметности од 2000. године, прво као члан ван радног састава, потом дописни члан, те редовни члан од 8. новембра 2018. године. Члан је оснивач, али и члан Управног одбора Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” и један од првих људи који су подржали оснивање ове институције. Један је од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке 1989. године. У родним Ивановцима подигао је Цркву Светог Николе, 2000. године.

Данојлић је објавио више од 70 књига белетристике и поезије на српском језику. Приредио је и превео велики број књига из књижевности за децу, а преводио је и дела познатих писаца попут В. Шекспира (комплетни сонети), Ш. Бодлера, Ј. Бродског, Е. Сиорана, Л. Арагона, Е. Паунда, В. Б. Јејтса, Е. Јонеског, П. Клодела, писана на француском и енглеском језику.

Неке од најпознатијих Данојлићевих књига су „Нека врста циркуса”, „Драги мој Петровићу”, „Личне ствари - огледи о себи и о другима” и „Балада о сиромаштву”.

За положај песника је говорио: Песник се може уморити, може запасти у очајање и безнађе, и певајући о свом клонућу, донекле га речју превазилазити, али он не може прећи у непријатељски табор, онај у коме су поробљивачи и силници. Он је непобедиви борац и кад голорук излази у арену.

О поезији је писао: Поезија је со земље, и песници су осетљиве антене народних заједница. Они примају и региструју дрхтаје и трептаје, узлете и тежње, наде и клонућа свог племена. Песници нису предводитељи ни пресудитељи, а ипак, добро је ослушнути оно што говоре. И онда, кад се чине чудни и настрани, можда су тада једини на добром, исправном путу. Њихова се лудост, тако често, потврдила као највиши облик памети".

Преминуо је 23. новембра 2022. године у Поатјеу. Сахрањен је 28. новембра 2022. поред цркве коју је подигао у свом родном селу.

Критика

• „Данојлић иде међу оне ретке савремене српске песнике који разумеју и знају шта је светост језика.” - Михајло Пантић
• „Призивање основности, првобитности, посредно или сасвим изричито, често је место у Данојлићевим песмама, посебно у оним смештеним у природу, у окружење које редовно потакне на темељне запитаности и сагледања.” - Драган Хамовић
• „Обликујући слику природе и друштва, Данојлићева поезија представља човека у своме окружењу, међу изазовима и ограничењима. Однос између природе и друштва у овој поезији није увек једноставан.” - Гојко Божовић
• „У поезији Милована Данојлића сви бегови и лутања завршавају се у тачки из које се и пошло, географски и биографски из срца Шумадије, а поетички путем неосимболизма, надреализма, сопственог пантеистичког тока до религијског.” - Светлана Шеатовић-Димитријевић
• Матија Бећковић наводи да је Данојлић био језички зналац и чистунац, а од његове лирске прозе у „Години која пролази кроз авлију” тешко да имамо чистије лирике.

Легат Милована Данојлића

Милован Данојлић један је од првих људи који је формирао свој легат у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, односно Библиотеци Лазић, недуго након њеног поновног отварања за јавност 2009. године. Након оснивања Удружења и Музеја српске књижевности (2012), његов легат смештен је у просторије Музеја и званично отворен 2018. године.

Награде

• Орден Светог Саве
• Награда листа „Младост”, за збирку песама Како спавају трамваји, 1960.
• Награда „Младо поколење”, за збирку песама Како спавају трамваји, 1960.
• Књижевна награда „Невен”, за књигу песама Фуруница јогуница, 1970.
• Награда „Милош Н. Ђурић”, за превод дела Станица у пустињи Јосифа Бродског, 1972.
• Књижевна награда „Невен”, за књигу песама Родна година, 1973.
• Змајева награда, за књигу песама Пут и сјај, 1976.
• Награда „Исидора Секулић”, за књигу Змијин свлак, 1979.
• Октобарска награда града Београда, за књигу Змијин свлак, 1980.
• Награда „Бранко Ћопић”, за књигу Година пролази кроз авлију, 1992.
• НИН-ова награда за дело Ослободиоци и издајници, 1997.
• Награда „Десанка Максимовић”, 1999.
• Награда „Златни сунцокрет”, за књигу Балада о сиромаштву, 1999.
• Награда „Жичка хрисовуља”, 2004.
• Награда „Златни крст кнеза Лазара”, 2008.
• Дучићева награда, 2010.
• Награда Српске књижевне задруге, 2010.
• Награда „Др Шпиро Матијевић”, за роман Прича о приповедачу, 2010.
• Награда „Извиискра Његошева”, за целокупни рад, 2014.
• Награда „Печат времена”, за књигу Писма без адресе, 2013.
• Златна медаља за заслуге, 2016.
• Награда „Драинац”, за збирку песама Животи, животи, 2017.
• Награда „Књижевни вијенац Козаре”, за животно дело, 2017.
• Награда „Григорије Божовић”, за трилогију Писма без адресе, за 2018.
• Велика награда „Иво Андрић”, 2021.
• Повеља Матице српске за неговање српске језичке културе, 2023.

Дела

Види још

• Милован Данојлић (емисија)
• Драги мој Миловане Данојлићу
• Легат Милована Данојлића

Референце

Спољашње везе

• Биографија на сајту САНУ
• Кратка биографија (језик: српски)
• Књиге Милована Данојлића на сајту yu4you.com (језик: српски)
• Списак Данојлићевих књига (језик: енглески)
• Данојлићу награда за животно дело („Вечерње новости“, 14. октобар 2010)
• Књиге нису што су некад биле („Политика“, 14. март 2011)
• Критичари су саобраћајци - интервју („Политика“, 5. април 2012)
• Три књиге Милована Данојлића („Политика“, 12. јун 2013)
• Милован Данојлић: Делим судбину свог племена („Политика“, 6. децембар 2015)
• Политика није за песника („Политика”, 16. септембар 2017)
• Разговори са академицима - Милован Данојлић (Недељник, 12. октобар 2016)
• Интервју Милован Данојлић: Трују нас корона извештаји са ТВ („Вечерње новости”, 6. децембар 2020)
• Последњи интервју Милована Данојлића за РТС: Самопокоравање и идеја освете не воде никуда

1. Драги мој Миловане Данојлићу
2. Легат Милована Данојлића
3. Милован
4. Како стоји ствар
5. Milovan Danojlić (emisija)
6. Милован Глишић
7. Ивановци (Љиг)
8. Будућност света
9. Милован Витезовић
10. Награда „Златно Гашино перо”
11. Славољуб С. Поповић
12. Повеља Змајевих дечјих игара
13. Музеј српске књижевности
14. Награда „Печат времена”
15. Награда „Жичка хрисовуља”
16. Милован Видаковић
17. Награда „Григорије Божовић”
18. Српска књижевна задруга
19. Дучићева награда
20. Награда „Златни кључић”