Списак земаља учесница Летњих олимпијских игара

Ово је списак свих земаља, које представљају Национални олимпијски комитети (НОК), а које су учествовале на Летњим Олимпијским играма између 1896. и 2008. На Олимпијским играма 2008. у Пекинг, било је свих 205 тренутних НОК-а, који су учествовали најмање на једим Олимпијским играма, а спортисти из Аустралије, Француске, Уједињеног Краљевства, Грчке, Швајцарске су се такмичили на свих двадесет шест Летњих олимпијских игара.

Историја

Почеци

За учешће на првом Олимпијским играма 1896. нема јасних докумената о броју земаља које су учествовале на њима. Број се креће од 11 до 16 земаља. Једанаест земаља (Аустралија, Аустрија, Данска, Енглеска, Француска, Немачка, Грчка, Мађарска, Шведска, Швајцарска и Сједињене Америчке Државе) се помиње у службеном извештају са игара., а Међународни олимпијски комитет (МОК) наводи да је било заступљено 14 земаља. НОК Бугарске и Чилеа тврде да су у Атини били заступљени са по једним спортистом. Неки извори на списак стављају Италију, Египат и Османско царство.

МОК наводи да су 24 нације учествовале на Олимпијским играма 1900. у Паризу, али додатни извори имају списак од 28 земаља, додајући Хаити, Иран, Луксембург и Перу. Игре 1904. у Сент Луису су биле лоше организоване уз учешће само 12 земаља, и у многим дисциплинама учествовали су само спортисти из САД. Иако МОК Олимпијске међуигре 1906. не сматра званичним оне су помогле враћању олимпијском покрету. На следећим Играма 1908. у Лондону учешће расте на 22 земље и 28 земаља у Стокхолму 1912.. Само на Олимпијским играма 1908. и 1912. је комбинована екипа Аустралије и Новог Зеланда као Аустралазија. За разлику од античке Грчке у нашем веку ратови се нису прекидали због Олимпијских игара, па су шесте Олимпијске игре, које је требало 1916. да се одрже у Берлину отказане због Првог светског рата

Период између два рата

Након Првог светског рата, Олимпијске игре су настављене у 1920, у Антверпену. Учествовало је двадесетдевет земаља, али на Игре нису позване Аустрија, Бугарска, Немачка, Мађарска и Турска, због своје улоге у рату. вој први олимпијски деби направиле су и новоосноване европске државе, као што су Чехословачка и Југославија.

Интересовање за Игре је нагло порасло па су већ на Олимпијским играма 1924. у Паризу учествовале 44 земље., а Немачка и даље није позвана. Оваква ситуације је промењена на Олимпијским играма 1928. у Амстердаму, када је позвана и Немачка. Учествовало је 46 земаља. Због економских ефеката Велике кризе, на Олимпијским играма 1932. учествује само 37 земаља са мање од пола броја учесника који се учествовали у Амстердаму отпутовало је у Лос Анђелес. У Берлину на Игре 1936. присуствује 49 земаља (највише дотада), али су биле веома политизоване.. Према програму МОК-а предвиђене Олимпијске игре 1940. у Токију и Олимпијске игре 1944. у Лондону, отказане су због избијања Другог светског рата 1939. године.

Послератне године, период Хладног рата

Дванаест година после претходних игара, Олимпијске игре 1948. у Лондон, привукле су такмичаре из 59 земаља, укључујући 14 који су имале свој олимпијски деби. На Игре нису позване Немачка (поново) и Јапан. На Играма 1952., у Хелсинкију, поново је постављен рекорд у броју од 69 земаља учесница, укључујући и први наступ Совјетског Савеза и повратак Немачке и Јапана.. Због политичких прилика у Европи и ратних сукоба на Блиском истоку неке земље су бојкотовале (одбиле да учествују) Олимпијске игре 1956. у Мелбурну. Учествовало је 67 земаља. Египат, Ирак и Либан повукли су се због Суецке кризе, а Холандија, Шпанија и Швајцарска повукли су се као одговор на совјетску инвазији Мађарске. Занимљиво, је да су због посебних законских приписа у узгоју коња, аустралијске власти су захтевале од свих националних комитета да коње за такмичењу у јахању пошаљу 6 месеци пре почетка Игара у Аустралију и проведу у карантину. Због великих трошкова који би то изазвало за коње и такмичаре МОК је одлучио да се такмичења у јахању одрже у Стокхолму пет месеци раније, са укупно 29 земаља учесница, укључујући пет земаља које се касније нису такмичиле у Мелбурну.

Учешће афричких и латиноамеричких земаља значајно се повећало током 1960-их. Укупно 84 нације су учествовале на Олимпијским играма 196о. у Риму, 94 земље Олимпијским играма 1964., у Токију, и 112 земаља на Олимпијским играма 1968., у Мексико ситију.. Олимпијске игре 1968. су такође обележене и тим што су први пут Западна Немачка и Источна Немачка такмичиле као независне екипе. Претходна три пута на Олимпијским играма од (1956—1964), два НОК-а су наступала заједно као Уједињени тим Немачке под ознаком EUA и немачком заставом са олимпијским круговима. На Олимпијским играма 1972. у Минхену постављен је нови рекорд по броју учесника. Учествовала је 121 земља.. Следеће три игре обележили су бојкоти. На Олимпијским играма 1976. учествовале су само 92 земље. Двадесет девет афричких земаља је бојкотовала Игре, због тога што је МОК дозволио наступ на Играма представницима Новог Зеланда, чији је рагби тим током те године одржавао спортске сусрете са Јужноафричком Републиком у којој је на снази био апартхејд. Највећи олимпијски бојкот догодио се на Играма 1980. у Москви, када је учествовала само 81 земља.. Бојкоту Сједињених Америчких Држава Игара у Москви 1980. у знак протеста за 25. децембар 1979. и совјетске инвазије Авганистана, придружило се више од 60 других земаља. Одговор на овај бојкот уследио је на Олимпијским играма 1984. у Лос Анђелесу када су Совјетски Савез и његови савезници бојкотовали ове игре. Ипак је на играма учествовало 140 земаља. На Играма 1988., у Сеулу, бележи се нови скок од 160 земаља.

Преглед дебитаната на Олимпијским играма

Списак земаља

Опис

Овај списак садржи 205 тренутних чланица НОК-а уређен по азбучном реду. Три слова код сваке земље су шифре Националног Олимпијског Комитета (НОК-а). Од 1960-их, ове шифре су често коришћене од стране МОК са идентификацију сваког одбора НОК-а у службеним извештајима Игара..

Неколико земаља имало је промене у историји Олимпијских игара. Промена имена због географског преименовања објашњавају напомене које се налазе иза имена земље, а остале промене су објашњене напоменама повезаним унутар саме табела. Одређени број земаља које су се распале такође је укључен у табелу да би илустровале прошле олимпијске наступе за данашње наследњице тих земаља:

• Совјетски Савез - сада представља петнаест наследника НОК-а
• Чехословачка - сада је заступљена са два наследника НОК-а
• Источна Немачка и Западна Немачка - учествовале су као две одбојене држава на шест Олимпијских игра, али и заједно као јединствена екипе за трима Олимпијским играма
• Југославија - сада је заступљена са шест наследника НОК-а
• Србија и Црна Гора - сада представљене са две одвојена НОК-а

Легенда

Азбучни списак

A

Б

В

Г

Д

Е

З

И

J

К

Л

М

Н

О

П

Р

С

Т

У

Ф

Х

Ц

Ч

Џ

Ш

Референце

Литература

• (ed.) Lee Kyong-hee (1989). Games of the XXIVth Olympiad Seoul 1988 Official Report, Volume 2: Competition Summary and Results (PDF). Seoul Olympic Organizing Committee. стр. 150—161. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 09. 2007. г. Приступљено 5. 2. 2008. CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
• (ed.) I. T. Novikov (1981). Games of the XXII Olympiad Moscow 1980, Volume 3 Participants and Results (PDF). Moscow: Fizkultura i Sport. стр. 610—639. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2007. г. Приступљено 5. 2. 2008. CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
• (ed.) Perelman, Richard B. (1985). Official Report of the Games of the XXIIIrd Olympiad Los Angeles 1984, Volume 2 Competition Summary and Results (PDF). Los Angeles Olympic Organizing Committee. стр. 224—227. ISBN 978-0-9614512-0-2. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 08. 2012. г. Приступљено 5. 2. 2008. CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
• (ed.) Kunze, Herbert (1974). The official report of the Organizing Committee for the Games of the XXth Olympiad Munich 1972, Volume 3 The competitions (PDF). Munich: proSport. стр. 541—563. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2007. г. Приступљено 4. 2. 2008. CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
• (ed.) Chantigny, Louis (1978). Games of the XXI Olympiad Montréal 1976 Official Report, Volume I Organization (PDF). Montreal: COJO 76. стр. 139—150. Приступљено 5. 2. 2008. CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
• The Official Report of the Games of the XVIII Olympiad, Tokyo 1964, Volume II (PDF). Tokyo: The Organizing Committee for the Games of the XVIII Olympiad. 1966. стр. 2—13. Приступљено 4. 2. 2008. 
• (ed.) Trueblood, Beatrice (1969). The Official Report of the Organizing Committee of the Games of the XIX Olympiad Mexico 1968, Volume 3: The Games (PDF). Organizing Committee of the Games of the XIX Olympiad. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 06. 2012. г. Приступљено 5. 2. 2008. CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
• The Equestrian Games of the XVI Olympiad Stockholm 1956. Stockholm: Esselte Aktiebolag. 1959. стр. 23. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 12. 2018. г. Приступљено 4. 2. 2008. 
• (ed.) Giacomini, Romolo (1963). The Games of the XVII Olympiad Rome 1960, The Official Report of the Organizing Committee, Volume 2 (PDF). Rome: Carlo Colombo. стр. 56. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 05. 2008. г. Приступљено 4. 2. 2008. CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
• (ed.) Kolkka, Sulo (1955). The Official Report of the Organising Committee for the Games of the XV Olympiad Helsinki 1952 (PDF). Helsinki: Organising Committee for the XV Olympiad Helsinki 1952. стр. 244—255. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 04. 2008. г. Приступљено 4. 2. 2008. CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
• The Official Report of the Organizing Committee for the Games of the XVI Olympiad Melbourne 1956 (PDF). Melbourne: The Organizing Committee of the XVI Olympiad, Melbourne, 1956. 1958. стр. 260—261. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 09. 2008. г. Приступљено 4. 2. 2008. 
• Diem, Carl (1937). XI^th Olympic Games, Berlin 1936 Official Report (PDF). Berlin: Wilhelm Limpert. стр. 596—597. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 06. 2008. г. Приступљено 4. 2. 2008. 
• (ed.) Lord Burghley (1951). The Official Report of the Organising Committee for the XIV Olympiad (PDF). London: Organising Committee for the XIV Olympiad. стр. 546—547. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 05. 2010. г. Приступљено 4. 2. 2008. CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
• (ed.) G. Van Rossem (1928). The Ninth Olympiad Amsterdam 1928 Official Report (PDF). Amsterdam: J. H. De Bussy. стр. 87—88. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 04. 2008. г. Приступљено 4. 2. 2008. CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
• The Games of the X^th Olympiad Los Angeles 1932 (PDF). Xth Olympiade Committee of the Games of Los Angeles, U.S.A. 1932. 1933. стр. 374. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 04. 2008. г. Приступљено 4. 2. 2008. 
• Olympic Games Antwerp 1920 — Official Report (PDF) (на језику: French). Belgian Olympic Committee. 1957. стр. 168—170. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 05. 2011. г. Приступљено 4. 2. 2008. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• (ed.) M. Avé, Comité Olympique Français. Les Jeux de la VIII^e Olympiade Paris 1924 - Rapport Officiel (PDF) (на језику: French). Paris: Librairie de France. стр. 79. Приступљено 4. 2. 2008. CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• (ed). Bergvall, Erik (1913). The Olympic Games of Stockholm 1912 Official Report (PDF). Stockholm: Wahlström and Widstrand. стр. 889. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 04. 2008. г. Приступљено 4. 2. 2008. CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
• Cook, Theodore Andrea (1909). The Fourth Olympiad London 1908 Official Report (PDF). London: British Olympic Association. стр. 656. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2007. г. Приступљено 4. 2. 2008. 
• Mallon, Bill (1999). „1904 Olympic Games — Analysis and Summaries” (PDF). The 1904 Olympic Games: Results for All Competitors in All Events, With Commentary. McFarland. стр. 23—24. ISBN 978-0786405503. Приступљено 4. 2. 2008. 
• Mallon, Bill (1997). „1900 Olympic Games — Analysis and Summaries” (PDF). The 1900 Olympic Games: Results for All Competitors in All Events, With Commentary. McFarland. стр. 23—26. ISBN 978-0786403783. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 07. 2012. г. Приступљено 4. 2. 2008. 
• Mallon, Bill; Widlund, Ture (1998). „1896 Olympic Games — Analysis and Summaries” (PDF). The 1896 Olympic Games: Results for All Competitors in All Events, With Commentary. McFarland. стр. 22—23. ISBN 978-0-7864-0379-0. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 04. 2008. г. Приступљено 11. 3. 2008. 
• De Coubertin, Pierre; Philemon, Timolean; Politis, N.G.; Anninos, Charalambos (1897). „Second Part: The Olympic Games in 1896”. The Olympic Games: BC 776 – AD 1896 (PDF). Athens: Charles Beck. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 05. 2008. г. Приступљено 4. 2. 2008. 

1. Списак МОК-ових државних кодова
2. Летње олимпијске игре
3. Летње олимпијске игре 1900.
4. Уједињени тим на Олимпијским играма
5. Летње олимпијске игре 1896.
6. Летње олимпијске игре 1996.
7. Србија на Олимпијским играма
8. Летње олимпијске игре 2008.
9. Летње олимпијске игре 1936.
10. Летње олимпијске игре 2016.
11. Летње олимпијске игре 2000.
12. Летње параолимпијске игре 2016.
13. Мађарска на Олимпијским играма
14. Олимпијске игре
15. Ватерполо на Летњим олимпијским играма 1900.
16. Пливање на Летњим олимпијским играма 2008.
17. Летње олимпијске игре 2012.
18. Медитеранске игре
19. Сијера Леоне на Летњим олимпијским играма 2012.
20. Летње олимпијске игре 1976.