Библиотекарско друштво Србије основано је 14. децембра 1947. године у Београду у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ као струковно удружење библиотечких радника свих типова библиотека у Србији. Према Статуту из 2011. године седиште Друштва је у Народној библиотеци Србије у Београду.
Библиотекарско друштво Србије основано је 14. децембра 1947. године на иницијативу скупа библиотекара у Универзитетској библиотеци Светозар Марковић. Мисија Друштва је да унапређује и развија библиотечко-информациону делатност, да је модернизује и приближи новим светским библиотечким стандардима и трендовима. Друштво 2009. окупља преко 1600 чланова библиотекара јавних, специјалних, националних, високошколских библиотека. Школски библиотекари су основали Друштво школских библиотекара Србије 2006. године и струковно су усмерени на сарадњу са Библиотекарским друштвом Србије.
Подстицање перманентног развоја и повезивања библиотека и библиотечких радника, њихова едукација и стручно усавршавање организовањем стручних саветовања, научних скупова, конференција и семинара, представаљају приоритетне циљеве Друштва. Подизање и развој свести о важности и вредности библиотекарства као науке и струке, професионално деловање и промоција у јавности јесу неодвојив чинилац свих активности Библиотекарског друштва Србије.
Друштво је основано под називом Друштво библиотекара Народне Републике Србије. Решењем Народне Републике Србије, Министарства унутрашњих послова од 16. јануара 1948. године одобрено је оснивање и рад Друштва са седиштем у Београду, а са подручјем делатности на територији Народне Републике Србије. Пред библиотекама су били нови задаци и неопходно је било реорганизовати рад у већ постојећим, као и усмерити развој новооснованих библиотека. Било је потребно да се кадар оспособи и уздигне на ниво струке.
Прва група стручњака положила је стручни библиотекарски испит тек 1928. године и до почетка рата у читавој Југославији било је свега око 30 стручних библиотекара.
Један од важних задатака Друштва била је и помоћ библиотекарима на селу.
У својој историји Друштво је било више или мање активно. Почетком двехиљадитих Друштво је радило повремено. На седници јуна 2004. године изабрана је нова управа и почела је ревитализација Друштва. Тада се започело са доношењем нових правних аката, обнављањем организационе структуре, ревитализацијом самих подружница, успостављањем комисија и секција, обнављањем чланства итд.
После Другог светског рата основано је и отворено више нових јавних библиотека него што их је било у бившој Југославији. Требало је плански организовати и учврстити мрежу библиотека. Потребно је било и да се издвоје типови библиотека као и да им се одреди задатак и функција.
Многе научне библиотеке појединих института поставиле су основе за систематско прикупљање научних и стручних збирки како би се надокнадио уништен фонд. Скоро све уништене и оштећене семинарске и факултетске библиотеке поново су оспособљене за рад, а формирано је и много нових.
Оснивачку скупштину Друштва чинио је скуп библиотекара већином из Универзитетске библиотеке Светозар Марковић, Народне библиотеке Србије и Градске библиотеке у Београду (данас Библиотека града Београда). Поред библиотекара из Београда и његове околине било је и библиотекара широм НР Србије.
Друштво југословенских библиотекара основано је 1930. године после више организационих састанака. Министарство унутрашњих послова је одобрило 25. новембра 1930. године Правила новооснованог Друштва, а Министарство просвете Краљевине СХС 1. новембра 1931. године. Друштво је покушало да реши нека важна питања библиотечке струке као што су: изједначавање стручног рада у свим библиотекама истог типа, успостављање међубиблиотечке позајмице и помагање око стручног оспособљавања библиотекара. Настојало је да се донесе уредба о обавезном примерку, Закон о библиотекарима, зидање одговарајуће зграде за Народну библиотеку и сл. Друштво није успело да подигне струку ни да донесе било какву уредбу. Због политичких прилика какве су биле пред сам рат почео је да се осипа број чланова и да престаје да функционише као удружење. При Југословенском друштву библиотекара постојале су секције у Љубљани, Загребу и Београду.
Оснивачка скупштина библиотекара са територије Београда одржана је 4. априла 1931. године, а том приликом основана је Секција Београд и изабрана прва управа. Прва седница управе Секције Београд ДЈБ одржана је 5. априла 1931. године. На првој седници прва тачка дневног реда била је примање у чланство. За председника изабран је Урош Џонић, управник Универзитетске библиотеке.
Године 1937. одржан је други Конгрес Друштва југословенских библиотекара, а Народна библиотека у Београду и Универзитетска библиотека приредиле су велику изложбу рукописа и новина из богатих колекција обе библиотеке.
Током постојања Друштво је мењало назив.
Друштво је организовано према територијалном принципу, обухватајући све округе Републике Србије и оне су окупљене у подружнице. Стручни рад Друштва се одвија по комисијама формираних према одређеној стручној области као и у секцијама, формираних према типу библиотека.
Скупштина Друштва је највиши орган управљања и чине је прадставници свих чланова Друштва. Сваку подружницу на Скупштини заступају по четири представника: председник подружнице и три изабрана представника из саме подружнице.
Професионални секретар Друштва од 2005. године је Весна Црногорац из Ниша. Секретар Друштва од маја 2016. године била је је Бојана Вукотић, библиотекар саветник Народне библиотеке Србије. Од 2019. године секретар Друштва је Никола Петаковић.
На скупштини Друштва у Аранђеловцу 15. и 16. јуна 1972. године библиотекари доносе одлуку да се 14. децембар сваке године обележава као Дан библиотекара Србије. На тај дан се додељују награде које је установило Друштво.
Највећа награда коју Друштво додељује појединцу или групи аутора за објављено дело на српском језику из области библиотечко-информационе делатности (теоријски оглед, историјску студију, компаративну анализу, библиографију, штампани каталог и др.) које представља допринос библиотекарству јесте награда Стојан Новаковић.
Награда је утемељена 1972, а први пут је додељена 1997. године. Уручује се сваке године 14. децембра, на Дан библиотекара Србије. Ауторско односно коауторско дело треба да буде објављено у последње две године у односу на годину у којој се додељује.
Награда Запис је успостављена 28. фебруара 2012. године. Додељује се појединцу заслужном за развој и унапређење библиотечко-информационе делатности. Награда се додељује појединцу за дугогодишњи рад и изузетне резултате на унапређењу библиотечке струке.
Награда Најбољи библиотекар се додељује једном годишње стручњаку запосленом у билиотечко-информационој делатности. Награда се додељује члановима Библиотекарског друштва Србије за значајне резултате на унапређењу библиотечке струке.
Друштво издаје стручни часопис Библиотекар, који излази два пута годишње.
Друштво библиотекара НР Србије покренуло је свој часопис Библиотекар, одмах по оснивању Друштва, са идејом да се библиотекарство постави на чврсте темеље и да му се омогући даљи правилан развој у складу са новим потребама у земљи. Идеја часописа је била да обухвати све врсте библиотека и да се на једном месту дискутује о савременим проблемима библиотекарства.
Часопис је на неки начин и хроника Друштва, историјска читанка за теорију и праксу библиотекарства у Србији, Југославији и свету.
Друштво на годишњем нивоу организује међународне конференције. Зборници конференција са комплетним радовима штампају се увек наредне године.
Owlapps.net - since 2012 - Les chouettes applications du hibou