javascript is disabled, enable it otherwise the site will not work properly!

javascript est désactivé, activez-le sinon le site ne fonctionnera pas correctement !

Душан Ковачевић

Душан Ковачевић (Мрђеновац код Шапца, 12. јул 1948) српски је драмски писац, сценариста, филмски редитељ и академик.

Биографија

Гимназију је завршио у Новом Саду 1968. године. Академију за позориште, филм, радио и телевизију студирао је у Београду, a дипломирао је на одсеку Драматургије 1973. године.

У ТВ Београду је радио као драматург до 1978. године. Од 1986. до 1988. радио је на Факултету драмских уметности у Београду у звању доцента. Од 1998. године је директор Звездара театра у Београду. Душан Ковачевић је члан Крунског савета Александра Карађорђевића. Изабран је за дописног члана САНУ октобра 2000. године, а за редовног члана САНУ је изабран на Изборној скупштини 5. новембра 2009. године. Постављен је 2005. године за амбасадора Србије и Црне Горе у Португалији.

Отац је музичарке Лене Ковачевић. Са Вуком Бојовићем je у Бору отворио први зоолошки врт у источној Србији, четврти у Србији 23. новембра 2011. године.

Ковачевић је аутор великог броја драмских дела са комичним садржајима у којима је присутна и гротескност, односно присуство смешног и крајње озбиљног, лепог и ружног, стилизованог и неотесаног, традиционалног и скоројевићког. Таква слика друштвене стварности и текућег живота бива не само препознатљива него и потпунија и комплекснија.

Пошто је написао сценарио за филм Емира Кустурице, Подземље, преточио га је у прозу.

У његовим остварењима бришу се оштре жанровске разлике и долази до преплитања комедије карактера, комедије нарави, фарсе и драме у ужем смислу, уосталом као што је испреплетен сам живот.

Његове драме су превођене на енглески језик.

Отворио је 65. Београдски сајам књига 2022. године.

Теме

У свим овим делима Душан Ковачевић даје све аспекте свакодневног живота, бојећи га с времена на време и алузијама на политику и све што је она носила са собом. Радња његових дела, ма о ком драмском делу да је реч, захвата обично више нивоа друштвеног живота, разна занимања и идеолошка опредељења у времену које нам је блиско и по садржајима врло препознатљиво.

Објавио је и књигу „Век, календар за године које су прошле“ (1998). Живи и ради као професионални писац у Београду.

Награде и признања

Одликовања

Командир Ордена Карађорђеве звезде, доделио престолонаследник Александар Карађорђевић (2017)
Сретењски орден првог степена, доделио председник Републике Србије Александар Вучић (2020)

Књижевне награде

Стеријина награда за текст савремене комедије, за драму Маратонци трче последњи круг, 1974.
Стеријина награда за текст савремене драме, за драму Балкански шпијун, 1984.
Стеријина награда за текст савремене драме, за драму Свети Георгије убива аждаху, 1987.
Статуета Јоаким Вујић, 1987.
Стеријина награда за текст савремене комедије, за драму Клаустрофобична комедија, 1988.
Стеријина награда за текст савремене драме, за драму Доктор Шустер, 2002.
Награда „Радоје Домановић”, за укупан допринос српској књижевној сатири, 2007.
Награда „Кочићева књига”, за драму Генерална проба самоубиства, 2009.
Награда „Зоран Радмиловић” Фондације „Зоран Радмиловић”, за животно дело, Зајечар, 2012.
Награда „Златни ћуран”, за изузетан допринос домаћој комедији, 2011.
Награда „Кочићева књига”, за драму Рођендан господина Нушића, 2014.
Награда „Златни крст кнеза Лазара”, 2015.
Награда „Борисав Станковић”, 2017.