Грујо Борић

Грујо Борић (Дервента, општина Милићи, 12. јул 1938) је генерал-потпуковник Војске Републике Српске у пензији.

Биографија

Рођен је 12. јула 1938 у селу Дервента, од оца Миљка радника и мајке Гроздане домаћице. Има три брата и три сестре. Ожењен је и има двоје дјеце, од којих је добио троје унучади.

Школовање

Послије ниже реалне гимназије коју је завршио 1949. године уписао је Подофицирску школу, смјер артиљерија у Задру, коју је завршио одличним успјехом 1956. године. Војну академију, такође смјер артиљерија, у Београду завршио је 1962. године врло добрим успјехом. Након тога је завршио Артиљеријску школу за усавршавање официра 1964, Командно-штабну академију 1976 и Школу народне одбране 1981. године. Поред тога похађао је и успјешно завршио курсеве: аутотракторсдки 1956. и фискултурни 1957. године.

Војна каријера

У чин водника унапријеђен је 1956, затим у чин потпоручника произведен 1962, у чин поручника 1965, капетана 1968, капетана прве класе (ванредно) 1970, мајора 1975, потпуковника 1979, пуковника 1984, генерал-мајора 1993. и генерал-потпуковника 1998. године.

У току службе у ЈНА обављао је дужности: командир одјељења 1956; питомац 1958-1962; командир вода 1962-1964; на школовању 1964; командир тренажног одјељења 1964-1967; командир батерије 1967-1969; командант дивизиона 1969-1975; начелник штаба артиљеријске бригаде 1976-1980; на школовању 1980; командант артиљеријске противоклопне бригаде 1981-1985; начелник штаба дивизије; командант 7. банијске дивизије 1985-1988; начелник штаба одбране града Загреба 1988; помоћник команданта за позадину 10. корпуса 1988-1990.

Службовао је у гранизонима: Марибор, Цеље, Пула, Вировитица, Нова Градишка, Крижевци, Петриња, Карловац, Загреб и Бихаћ.

Почетак оружаних сукоба у СФРЈ затекао га је на служби у гарнизону Загреб. Посљедња дужност у ЈНА му је била помоћник командант корпуса, у чину пуковника. У Војсци Републике Српске је био од 15. маја 1992. године, у оквиру које је обављао дужности: командант 2. крајишког корпуса Војске Републике Српске 1992-1994; командант Школског центра „Генерал Рајко Балаћ“ Бања Лука 1994-1996.

Пензионисан је 31. јула 1998. године. Данас живи у Новом Саду.

Одликовања

• Медаља за војничке врлине (1958)
• Медаља за војне заслуге (1963)
• Орден за војне заслуге са сребрним мачевима (1969)
• Орден народне армије са сребрном звијездом (1977)
• Орден за војне заслуге са златним мачевима (1982)
• Орден народне армије са златном звијездом (1986)
• Орден за храброст (1991)
• Орден Карађорђеве звијезде Републике Српске првог реда (1994)

Политичка каријера

У периоду 1998-2001. обављао дужност замјеника министра одбране Манојла Миловановића у Влади Републике Српске.

Види још

• Грађански рат у Босни и Херцеговини
• Војска Републике Српске
• 2. крајишки корпус Војске Републике Српске

Референце

Литература

• Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005.
• Сокановић, Саво и други, Генерали Републике Српске 1992-2017. биографски рјечник, Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, Борачка организација Републике Српске, Бања Лука, 2017.

Спољашње везе

• http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Aktivnosti/Pages/Sastav_Vlade_Republike_Srpske_izabrane_18_januara_1998_godine.aspx Архивирано на сајту Wayback Machine (23. август 2020)