Спасоје Орашанин

Спасоје Орашанин (Жљебови, 14. мај 1951 — Београд, 1. август 2023) био је генерал-мајор Војске Републике Српске.

Биографија

Рођен је 1951. године у селу Жљебови од оца Рајка, службеника и мајке Радојке, домаћица. Поред њега, родитељи су имали још троје дјеце. По националности је Србин. Ожењен је и има двије кћерке. Породична крсна слава је Сабор светог архангела Михаила - Аранђеловдан (21. новембар).

Завршио је Основну школа "Веселин Маслеша" у Жљебовима (1-5.разред), "Петар Кочић" у Соколовићима, Соколац (6. и 7. разред) и "Деветнаеста бирчанска бригада" у Власеници (8. разред), 1966; Гимназију "Милорад Влачић" у Власеници 1970; Војнотехничку академију Копнене војске - смјер машински (десет семестара) у Загребу 1975. и стекао звање дипломираног инжењера машинства; курс усавршавања старјешина техничке службе из области квалитета и поузданости средстава наоружања и војне опреме (оспособљен за самосталну примјену метода обезбјеђења квалитета и поузданости средстава наоружања и војне опреме) у Центру војнотехничких школа Југословенске народне армије "Иван Гошњак" у Загребу 1985. и специјалистичке студије на Високим војнотехничким школама Копнене војске у Загребу 1988. и стекао академски степен специјалисте из стручне дисциплине класичног и ракетног наоружања.

Произведен је у чин поручника техничке службе 27. јуна 1975. године, а унапријеђен у капетана 1978, капетана прве класе 1982, мајора 1986, потпуковника 1991, пуковника 1995. и генерал-мајора 28. јуна 1997. године (ванредно).

Обављао је дужности: начелник техничке службе у пјешадијском пуку у Сарајеву; командир техничке чете у касарнском органу 4. пјешадијске дивизије у Сарајеву; конструктор - технолог у Творници машина и хидраулике у Машинско-металуршком комбинату "Братство" Пуцарево; Војни контролор у Радној организацији намјенске производље "Братство" за контролу квалитета и поузданости средстава наоружаља и војне опреме, Пуцарево; војни контролор у Радној организацији намјенске производље "Претис" у Вогошћи у органу за контролу квалитета и поузданости средстава наоружаља и војне опреме; начелник Одјељеља за развој средстава наоружања и војне опреме, стандардизацију и метрологију у Војнопривредном сектору Републике Српске; начелник Управе за војно привредну дјелатност Министарства одбране Републике Српске и директор Дирекције за производњу и промет наоружаља и војне опреме Републике Српске (уједно помоћник министра одбране за војнопривредну дјелатност) у Зворнику и Бањој Луци.

Службовао је у гарнизонима Сарајево, Пуцарево, Пале, Зворник и Бања Лука. Учествовао у рату од 4. априла 1992. до 14. децембра 1995. године на дужностима у Министарству одбране Републике Српске. Активна војна служба престала му је 28. фебруара 2002. године. Наставио је да ради на посљедњој дужности по уговору о дјелу до 2002. године, када му је, под притиском високог представника међународне заједнице за Босну и Херцеговину, указом предсједника Републике Српске престала служба (због наводног кршења резолуција Уједињених нација о забрани извоза наоружања и опреме у Ирак - афера "Орао") . Са породицом живи у Београду.

Написао је радове: "Узроци неслагања механичке и пиезоелектричне методе мјерења притиска гасова у цијевима артиљеријских оруђа " (дипломски рад на Војнотехничкој академији); "Увођење микрофилмске технике у информациони систем намјенске фабрике у циљу побољшања ефикасности и безбједности намјенске фабрике" (специјалистички рад на Високим војнотехничким школама); Студија упоредног испитивања ефикасности парчадног дејства коване кошуљице мине 82мм М93 и ливених кошуљица од сивог нодуларног лива.

Учествовао је у писању појединачних и заједничких експертиза о испитивању разних врста наоружања у разним фазама развоја (прототип, прототипска партија, нулта серија), као и великих контролних испитивања у серијској производњи минобацача, свих врста топова и ракетне артиљерије (вишецијевни бацач ракета - ВБР, самоходни вишецијевни ракетни лансер "Огањ", "Оркан" и слично).

Погинуо је у саобраћајној несрећи 1. августа 2023. године.

Одликовања и признања

• Медаља за војне заслуге
• Орден за војне заслуге са сребрним мачевима
• Орден Његоша I реда

Током службе оцјењиван је осам пута, седам пута оцјеном истиче се и једном оцјеном нарочито се истиче.

Види још

• Грађански рат у Босни и Херцеговини
• Војска Републике Српске

Референце

1. Богдан Суботић
2. 89. ракетно-артиљеријска бригада ВРС
3. 27. позадинска база Главног штаба ВРС
4. Самостална муслиманска јединица Меша Селимовић
5. Начелник Генералштаба Војске Републике Српске
6. Радивоје Томанић
7. 2. санитетски батаљон ВРС
8. 7. мешовити артиљеријски пук Херцеговачког корпуса
9. 2. теслићка лака пјешадијска бригада
10. Билећки добровољци
11. 1. семберска лака пјешадијска бригада
12. 2. батаљон Војне полиције
13. 172. аутотранспортни батаљон
14. Момир Зец
15. Бошко Келечевић
16. Бели вукови
17. Мићо Влаисављевић
18. Душан Ковачевић (генерал)
19. 2. бањалучка лака пјешадијска бригада
20. 1. бањалучка лака пјешадијска бригада ВРС