Парламентарни избори у Србији 2020.

Избори за народне посланике Републике Србије 2020. године били су расписани за 26. април, исти дан када и локални и покрајински избори. Ипак, услед избијања пандемије вируса корона и проглашења ванредног стања, термин њиховог одржавања померен је за 21. јун.

Период пре расписивања избора обележили су грађански протести. Протести су довели до промена на опозиционом делу спектра и најава бојкота институција и избора по дотадашњим условима. Преговорима власти и опозиције у посредству посланика Европског парламента значајно је измењено изборно законодавство. Бројни парламентарни и ванпарламентарни политички субјекти су бојкотовали изборе, укључујући и најјачу опозициони коалицију Савез за Србију. Ово је резултирало најмањом излазношћу на парламентарним изборима у Србији од увођења вишепартијског система 1990. године. Коалиција предвођена Српском напредном странком је освојила једну од највећих парламентарних већина у Европи.

Домаћи и међународни посматрачи избора су забележили да да су избори спроведени ефективно и да су испунили минималне демократске стандарде, али уз нерегуларности које су утицале на резултате и излазност. ОЕБС је навео да бројне препоруке везане за изборне услове и администрацију нису усвојене, истовремено критикујући и неравноправну медијску заступљеност.

Позадина

Расписивање и изборни прописи

Председник Србије, Александар Вучић је 4. марта 2020. године расписао изборе, а од тада почињу да теку законом предвиђени рокови у вези са изборним радњама.

Према актуелном законодавству, све листе морају да прикупе најмање 10 000 бирачких потписа, да би њихова кандидатура била прихваћена од стране Републичке изборне комисије (РИК).

Посланички мандати ће бити распоређивани Д’Онтовим системом највећих количника. С обзиром на турбулентне политичке догађаје, те најаве бојкота већег дела опозиције, представници власти су изменили вишедеценијско изборно законодавство, па је тако нешто више од два месеца пре законског рока за одржавање избора, цензус спуштен са 5 на 3% (такође се примењује и на локалним изборима). Додатно, захваљујући амандману опозиционе посланице Гордане Чомић, предвиђена је квота, према којој ће свака листа морати да кандидује најмање 40% жена.

Након покушаја међустраначког дијалога на Факултета политичких наука Универзитета у Београду у посредовању невладиног сектора, организовани су преговори са циљем побољшања изборних услова којим је посредовала делегације Европског парламента. Након три рунде дијалога, посланици Европског парламента су констатовали да у том тренутку није било услова за фер и поштене изборе, али да је потребно време да се имплементирају договорене мере:

• Ограничавање употребе јавних ресурса у политичке сврхе
• Забрана злоупотребе положаја директора јавних предузећа
• Увођење обавезног рока од пет дана за реаговање Агенције за борбу против корупције у случају пријава злоупотреба током кампање
• Избор три недостајућа и два нова члана Савета РЕМ-а
• Доношење нових прописа за јавне медијске сервисе
• Обавеза Народне скупштине да оснује надзорни одбор за праћење изборне кампање
• Верификација јединственог бирачког списка, регулација изборне администрације
• Увођење интернет странице са информацијама о бирачком списку, уз могућност да бирач може да тражи информацију да ли је гласао или не

Ванредно стање

15. марта 2020. је уведено ванредно стање услед избијања пандемије вируса корона, тако да је одржавање избора било упитно. Према Уставу Републике Србије, Народна скупштина није могла бити распуштена. По укидању ванредног стања 6. маја, избори су заказани за 21. јун.

Изборне листе

ПРОГЛАШЕНЕ ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ:

Бојкот избора

Позадина и најаве

На председничким изборима 2017. године је Александар Вучић, кандидат владајуће коалиције и тадашњи председник владе је остварио победу у првом кругу са освојених 55,08% гласова. Прелиминарни резултати избора су већ сутрадан, 3. априла, иницирали вишенедељне протесте. Према извештају бројних домаћих и међународних организација, идентификоване су бројни недостаци током изборног процеса, а извештаји наводе неизбалансирано извештавање медија, притиске на бираче и запослене у државним институцијама и злоупотребу јавних ресурса за спровођење кампање. Организације које су пратиле изборни процес, као и Европска комисија су нагласили да је постојала изразита диспропорција у погледу заступљености председничких кандидата у медијима. Они су указали на генералне проблеме у погледу политичких и медијских слобода у Србији током власти Александра Вучића. Домаће посматрачке мисије су констатовале сличне неправилности и на низу локалних избора, организованих током 2017. и 2018. године.

У новембру 2018. године су пре трибине у Крушевцу физички нападнути припадници странака из Савеза за Србију, а у инциденту је повређен Борко Стефановић. Овај догађај је био директан повод за вишемесечне протесте широм Србије, као и у градовима насељеним српском дијаспором, због оптужби за пораст политичког насиља од стране власти. Већину учесника нису чиниле присталице ниједне политичке странке, а најчешћи мотиви за излазак на протесте чине изостанак медијских слобода и корумпираност власти. Путем прогласа и позива на организовано учешће, подршку протестима су пружали академски радници, радници у култури, синдикати и студенти. Паралелно са одржавањем протеста, Александар Вучић и представници владајуће коалиције су организовали серију митинга у склопу кампање „Будућност Србије”.

Почетком фебруара 2019. године, већина парламентарних и ванпарламентарних странака опозиције је као одговор на протесте потписала тзв. Споразум са народом, којим се обавезала да напусти све институције (примарно Народну скупштину Републике Србије), те да бојкотује све изборе под дотадашњим условима. Након најмасовнијег протеста одржаног 13. априла у Београду је представљен експертски тим састављен од нестраначких личности, који је два месеца касније објавио уобличене захтеве грађанских протеста у виду 42 препоруке и шест закључака везаних за изборне и медијске услове. Организатори протеста су 3. септембра саопштили да због неиспуњавања ниједне препоруке позивају грађане и странке у Србији да бојкотују парламентарне изборе.

Организације и појединци, који су званично прогласили бојкот

Истраживања јавног мњења

Анкете спроведене након службеног почетка кампање

Анкете спроведене пре службеног почетка кампање

Резултати

Реакције

ЦРТА, организација која је посматрала изборни процес је закључила да су избори “испунили минималне демократске стандарде, али њихово одржавање угрожава демократију јер ће сваки нови изборни циклус бити лошији”. Они су забележили двоструко више неправилности и инцидената у поређењу са претходним изборима, тврдећи да су нерегуларности могле да утичу на резултате и да би укупна излазност без њих била око 45%. ЦеСИД је у извештају навео да су избори уважили основна људска права, али да је политичка компетиција била ограничена због бојкота опозиције и губљења дистинкције између активности јавних функционера и функционера владајуће политичке странке. Период ванредног стања због пандемије вируса корона је био строго критикован и назван “кампањом пре кампање”. Забележене су нерегуларности, укључујући и оне озбиљне као што су вођење паралелних бирачких спискова, вршење утицаја на бираче да гласају на свим нивоима избора, присуство неовлашћених лица на бирачким местима, сукоби на и у близини бирачких места.

Према извештају ОЕБС-а, они су закључили да су избори спроведени ефективно, упркос изазовима услед пандемије, али да је забрињавајућа доминација владајуће странке, укључујући и у медијима. Они су навели да бројне препоруке од стране њихове Канцеларије за демократске институције и људска права нису усвојене, рачунајући оне везане за изборни администрацију, медија финансирање кампање и санкционисање кршења изборних услова. Ипак, неке препоруке су испуњене, али су кључни амандмани су усвојени на брз начин и без претходних консултација, тиме ограничавајући инклузивност процеса. Такође, ОЕБС је забележио недостатак разноликости политичких погледа у традиционалним медијима, нападе и притисак на критичне новинаре и редакције, као и могуће мешање страначке кампање и медијског покривања одговора на кризу изазвану пандемијом корона вируса.

Политички научник Флоријан Бибер је изјавио да је Српска напредна странка превазишла Јединствену Русију и постала “највећа владајућа већина у Европи након Белорусије”, као и да Европска унија не би смела да се претвара да се “фарса од избора” није догодила у Србији. Председник Европске народне странке, Доналд Туск, као и Себастијан Курц, Канцелар Аустрије, и Виктор Орбан, Председник Владе Мађарске, јавно су честитали Александру Вучићу на победи. Потпредседница Напредног савеза социјалиста и демократа Кати Пири је изјавила да избори нису били репрезентативни и да је забринута што “што неће променити ерозију владавине права у земљи”, додавши да сматра да то не би смело да буде дозвољено земљи кандидату за чланство у Европској унији. Тања Фајон, шефица делегације Европског парламента за односе за Србијом, је навела да је “ниво демократије значајно опао, а посебно стање медијских слобода”, изјавивши и да одсуство парламентарне опозиције доводи у питање легитимитет Народне скупштине. У заједничком извештају, представници Напредног савеза социјалиста и демократа, Обнове Европе и Зелених — Европског слободног савеза, подржали су захтев српске опозиције институцијама Европске уније да формира експертску групу која ће направити извештај о “заробљеној држави и медијима”, као први корак ка решавању политичке кризе.

Напомене

Референце

Спољашње везе

• Парламентарни избори 2020: Ко је ко на гласачком листићу (Б92, 10. јун 2020)