Иван Јевтић (Београд, 29. април 1947) српски је композитор и академик.
Завршио је основне студије композиције 1971. године и магистарске 1973. у класи Станојла Рајичића, на Факултету музичке уметности Универзитета уметности у Београду. Усавршавао се на Конзерваторијуму у Паризу 1973. године у класи композитора и профeсора Оливијеа Месијана, на студијама клавирa Ecole Normale de musique „Alfred Cortot” у класи Душана Тадића где је дипломирао 1975. године и на Високој школи за музику у Бечу у класи композитора и професора Алфреда Ула. За члана ван радног састава Српске академије науке и уметности је изабран 30. октобра 2003. године, за дописног члана 2. јуна 2005, а за редовног 1. новембра 2012. године.
Његова дела публикују један швајцарски и три француска музичка издавача (објављено је 65 партитура), записи његових композиција су објављени у седам земаља. Ауторске концерте је имао у Бечу 1978, Паризу 1979, 1993. и 2003. и у Београду 1991, 1993, 1996, 2003. и 2013. Дела су му извођена на фестивалима, међународним такмичењима, као и на редовном концертном репертоару. Концерте је посветио бројним инструментима: клавиру (три дела — 1971, 1985, 1991), труби (два дела — 1973, 1986), пиколо труби (1985, 1991), хорни (1993, 1994), туби (1992), флаути (са клавиром и гудачким оркестром 1975, други 1999), виоли (1984), виолончелу (1982, 1995) и виолини (1986). Дивертименто за два виолончела и гудаче је компоновао 1997. године и премијерно извео у Бразилу 14. септембра 1999, посвећен Конзерваторијуму Државног универзитета у Пелотасу. Београдска премијера је одржана 2000. године на отварању девете Трибине композитора.
Owlapps.net - since 2012 - Les chouettes applications du hibou