Технички универзитет у Бечу

Технички универзитет у Бечу (ТУ Беч; нем. Technische Universität Wien; још увек је познат на енглеском као Vienna University of Technology од 1975–2014) је један од највећих универзитета у Бечу и Аустрији. Универзитет је међународно високо рангиран, како у настави, тако и у истраживачким активностима, због чега је јако цењен међу иновативно оријентисаним предузећима. Тренутно има око 26 хиљада студената (29% жена), осам факултета и преко 5.000 запослених (3.800 академика).

Универзитетска настава и истраживачке активности су фокусирани на инжењерство, информатику и природне науке.

Историја Техничког универзитета у Бечу

Установу је 1815. године основао аустријски цар Фрањо Други као Царско-краљевски политехнички институт (нем. k.k. Polytechnische Institut). Први ректор био је Јохан Јозеф фон Прехтл. Установа је преименована у Технички факултет (нем. Technische Hochschule) 1872. Када је 1975. почео да додељује докторате, преименован је у име које носи и данас: Технички универзитет у Бечу.

Академска репутација

Као универзитет технологије, ТУ Беч покрива широк спектар научних концепата од апстрактног истраживања и основних принципа науке до примењених технолошких истраживања и партнерства са индустријом.

ТУ Беч је рангиран на 192. месту (QS World University Ranking), на 406. месту у Центру за рангирање светских универзитета (Center of World University Rankings) и позициониран је међу најбољих 401-500 високошколских институција на свету према Times Higher Education World University Rankings. Одељење за информатичке науке је редовно рангирано међу 100 најбољих на свету према QS World University Ranking, и Times Higher Education World University Rankings.

Организација универзитета

ТУ Беч има осам факултета које воде декани:

• Архитектонско-плански,
• Хемијски,
• Грађевински,
• Информатички,
• Електротехнички и информационих техологија,
• Математички и Геоинформациони,
• Машинско-индустријски и
• Физички факултет.

Универзитетом руководи ректор и четири проректора. Проректори су одговорни за истраживање, академске послове, финансије, људске ресурсе и родна питања. Сенат Универзитета има 26 чланова. Савет Универзитета, који се састоји од седам чланова, делује као надзорни одбор.

Истраживачке активности

Развојни рад у скоро свим областима технологије је подстакнут интеракцијом између основних истраживања и различитих области инжењерских наука на ТУ Беч. Такође, оквир за кооперативне пројекте са другим универзитетима, истраживачким институтима и партнерима из пословног сектора успоставља истраживачка секција ТУ Беч.

Фокусне тачке истраживања ТУ Беч су представљене као:

• Рачунарска наука и инжењеринг,
• Квантна физика и квантне технологије,
• Материјали и материја,
• Информационе и комуникационе технологије,
• Енергија и животна средина.

Познати професори и студенти

• Адолф Гизл-Гизлинген (1903–1992), аустријски конструктор и инжењер локомотива
• Александар Мајснер (1883 – 1958), аустријски инжењер и физичар, ко-изумитељ електронског осцилатора
• Алфред Прајс (1911–1993), архитекта
• Бено Менгеле (1898–1971), аустријски инжењер електротехнике
• Камило Сите (1843-1903), аустријски архитекта
• Кристијан Андреас Доплер, (1803–1853), аустријски математичар и физичар
• Едмунд Хлавка (1916-2009), аустријски математичар
• Едо Шен (1877–1949), хрватски архитекта
• Елфрид Тунгл (1922-1981), грађевински инжењер, прва Аустријанка која је докторирала грађевинарство, 1973. постала је прва жена ванредни професор на ТУ Беч.
• Ернст Хизмајр (1920-2006), архитекта, уметник и бивши ректор Техничког универзитета у Бечу
• Фердинанд Пијех (1937-2019), аустријски пословни магнат, инжењер и председник надзорног одбора Фолксваген групе
• Франц Пицингер (1858–1933), генерални конструктор аустријске морнарице
• Готфрид Унгербек (1940), изумитељ Трелис модулације
• Гинтер Блешл (рођен 1961), аустријски хидролог
• Ханспетер Винтер (1941-2006), аустријски физичар плазме
• Хајнц Земанек (1920-2014), аустријски пионир компјутера
• Хелмут Штахел (рођен 1942), аустријски математичар
• Херман Поточник (1892–1929), словеначки пионир астронаутике
• Херман Кнофлахер (рођен 1940), аустријски инжењер
• Хуберт Петшниг (1913–1997), архитекта
• Хуго Ерлих (1879–1936), хрватски архитекта
• Игнац Совински (1858–1917), архитекта
• Ина Вагнер (рођена 1946), аустријска физичарка, социолошкиња, професорка информатике 1987 – 2011, друга професорка на ТУ Беч
• Ингеборг Хохмаир (рођена 1953), инжењерка електротехнике, развила је први микроелектронски, вишеканални кохлеарни имплант
• Ирфан Скиљан, аутор софтвера за преглед слика Ирфанвју
• Јерг Стрели (1940–2019), аустријски архитекта
• Карл Голсдорф (1861–1916), аустријски инжењер и конструктор локомотива
• Леон Келнер, Шекспиролог и циониста
• Марија-Тереза Хохенберг, аустријска архитектица (рођена 1972.)
• Милан Видмар (1885-1962), словеначки инжењер електротехнике
• Милутин Миланковић (1879–1958), српски геофизичар и грађевински инжењер
• Ото Титуш Блати (1860–1939), мађарски машински инжењер
• Пол Ајслер (1907–1992), проналазач штампаног кола
• Пол Шнајдер-Еслебен (1915–2005), гостујући професор архитектуре
• Петер Шатшнајдер (1950), аустријски физичар
• Петер Скалицки (рођен 1941), ректор ТУ Беч од 1991-2011.
• Рихард фон Мизес (1883–1953), научник
• Рудолф Штајнер (1861-1925), аустријски филозоф и трансдисциплинарни истраживач
• Рудолф Михаел Шиндлер (1887–1953), архитекта
• Зигфрид Бехер (1806–1873), професор економије
• Силке Булер-Пашен, професорка физике
• Тилман Гернгрос, професор инжењерства на Колеџу Дартмот и биоинжењер
• Виктор Каплан (1876–1934), проналазач Капланове турбине
• Винценц Бронзин (1872-1970), италијански професор математике и теоретичар финансија
• Јордан Миланов (1867–1932), један од водећих бугарских архитеката с краја 19. и почетка 20. века
• Звонимир Рихтман (1901–1941), хрватски физичар, филозоф, политичар и публициста

Библиотека

ТУ Беч има своју универзитетску библиотеку, која је основана 1815. године. Главну зграду библиотеке пројектовали су архитекте Јустус Дахинден, Рајнхард Гиселман, Алегзандер Марчарт и Роланд Мебиус. Зграда је завршена 1987. године, и код главног улаза има скулптуре сова швајцарског уметника Бруна Вебера. Главна библиотека има шест спратова са отвореним приступним просторима и читаоницама, и укупно око 700 радних столова.

Извори и напомене

Спољашње везе

• Званични веб-сајт
• Continuing Education Center – TU Wien (MBA programs, MSc programs, certified)
• Curricula (fields of study and courses)
• TISS Information System (e.g. links to Publications Database)
• TU Wien on Youtube (English playlist)