Саборна црква у Крагујевцу

Саборна црква успења Пресвете Богородице у Крагујевцу је прва црква израђена у византијско-романском стилу у ослобођеној Србији. Припада Епархији шумадијској Српске православне цркве. Црква представља непокретно културно добро као споменик културе, одлуком Владе РС бр. 633-7570/2005 од 01. 12. 2005. године Сл.Гл. РС бр. 108/2005. од 06.12.2005. године. 12. јула 1869. године малолетни кнез Милан Обреновић, положио је темељ цркве. У периоду од 1872. - 1879. године, нису извођени никакви радови. На крају 1879. године, су се нашла средства за наставак градње. Изградња храма је завршена 1884.

Зидана је од камена и опеке по пројекту Андреје Андрејевића који је био први архитекта који је радио у Србији, а школовао се у иностранству. Пројекат, као и сам објекат, рађен је у духу руске националне школе, која је, заједно са тадашњом обновом српског стила, била увод у српско-византијски концепт по рецептури Ханзеове школе. Црква је облика уписаног крста са пет купола, од којих су мање осмоугаоне, а централна, највећа је и постављена на тамбур.

Карактеристична је по архитектонским елементима лантерни на куполи, правоугаоној олтарској апсиди, галерији на западном прочељу, јединственим за црквено градитељствотог тога времена у Србији.

Галерија

Види још

• Стара црква (Крагујевац)

Референце

Спољашње везе

• Александар Тодоровић: Туристичка валоризација Милошеве и Саборне цркве у Крагујевцу
• Званична страница саборне цркве Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јануар 2012)
• Саборна црква Успења пресвете Богородице у Крагујевцу