2022

2022. је била проста година, која је почела у суботу. 2022. је двадесет и друга година 3. миленијума, двадесет и друга година 21. века и трећа година 2020-их.

Догађаји

Јануар

• 1. јануар
  • После 25 година изашао је пети соло албум југословенског кантаутора Бранимира Џонија Штулића Сплет.
  • У Аустрији ступио на снагу закон о легализацији еутаназије
• 2. јануар
  • Током протеста у Амстердаму против ковид мера више десетина особа је повређено од чега једна теже.
  • Почеле вишедневне масовне демонстрације у Казахстану због наглог поскупљења гаса у тој земљи који се претворио у оружану побуну у којој је животе изгубило неколико десетина полицајаца и демонстраната. Казахстан је добио помоћ од ОДКБ-а.
• 3. јануар
  • Почела је примена споразума који је потписан у Тирани у оквиру иницијативе Отворени Балкан.
  • У неколико градова Србије активисти еколошких удружења поново су одржавали протесте током којих су блокирали саобраћајнице широм Србије.
• 4. јануар
  • Драган Шолак, српски медијски могул, купио је премијерлигашки фудбалски клуб Саутемптон.
  • Пет нуклеарних сила — Кина, Русија, Велика Британија, САД, Француска — објавиле су изјаву о привржености Споразуму о неширењу нуклеарног оружја.
• 5. јануар — Министарство финансија САД увело је санкције српском члану Председништва БиХ Милораду Додику због, како тврде, његових „коруптивних активности” и „претњи по стабилност и територијални интегритет БиХ”.
• 6. јануар — ОДКБ испоставио мировну мисију у Казахстану, на захтев казахстанскога председника Касима Токајева.
• 9. јануар — Република Српска обележила 30. рођендан постојања и Дан Републике Српске, 9. јануар.
• 10. јануар — Траке око одлагача, који ради на копу Тамнава - Западно поље запалиле су се и изазвале пожар у руднику Колубара.
• 11. јануар — Мађарски председник Јанош Адер расписао је парламентарне изборе за 3. април, а истог дана ће бити одржан и референдум о ЛГБТ правима.
• 10. — 13. јануар − Преговори Русије и САД о безбедносним гаранцијама у Женеви.
• 15. јануар — На обалу Јапана обрушио се цунами као последица подводне ерупције вулкана „Хунга-Хапај” у јужно-пацифичкој држави Тонга.
• 16. јануар — Уставни референдум у Србији 2022.

Фебруар

• 4. фебруар — Скупштина Црне Горе изгласала је неповерење Влади Здравка Кривокапића. За ову одлуку, гласала су 43 посланика опозиције и посланичког клуба Црно на бијело. Против је било 11 посланика Демократа, Уједињене Црне Горе и Праве Црне Горе.
• 7. фебруар — Посланици Скупштине Црне Горе сменили су председника парламента Алексу Бечића. За смену Бечића гласала су 43 посланика опозиције и коалиције Црно на бијело. Посланици коалиције За будућност Црне Горе и Мир је наша нација били су против, док уздржаних није било.
• 17. фебруар — Након пет година, дошло је поново до отворене ескалације сукоба на истоку Украјине.
• 21. фебруар — Председник Русије Владимир Путин потписао је указ о признању самопроглашених Луганске и Доњецке Народне Републике.
• 22. фебруар — Државна дума Русије ратификовала је споразуме о пријатељству и сарадњи са ДНР и ЛНР.
  • Савет Федерације дао је сагласност председнику Русије о употреби оружаних снага Русије ван земље у вези са ситуацијом у Донбасу. За одлуку су гласала 153 сенатора.
• 23. фебруар — Доњецка и Луганска Народна Република затражиле су војну помоћ Руске Федерације.
  • Украјина прогласила ванредно стање.
• 24. фебруар — Руска Федерација је покренула војну инвазију на Украјину.
  • Украјина прогласила ратно стање.
• 27. фебруар — Председник Русије Владимир Путин је, као одговор на изјаве Запада, наредио Министарству одбране да преведе руске снаге за обуздавање у специјални режим борбеног дежурства међу којима су и нуклеарно оружје.
  • Председник Украјине Володимир Зеленски саопштио је да је договорен састанак између украјинске и руске делегације.

Март

• 3. март — Вахан Хачатурјан изабран за председника Републике Јерменије.
• 4. март — Роскомнадзор је, као одговор на блокаду приступа руским медијима, што је законом забрањено, блокирао приступ Фејсбуку и Твитеру у Русији.
  • У нападу милитаната, повезаних са Ал Каидом и Исламском Државом, на војну базу у центру Малија, најмање 27 војника је погинуло, а 33 су рањена.
    • У самоубилачком нападу на шиитску џамију у граду Пешавару на северозападу Пакистана погинуло је најмање 56 људи, а повређено је скоро 200.
• 5. март - Ана Ђурић Констракта однела је победу на фестивалу „Песма за Евровизију 22" којим се бира представник Србије на Евросонгу, и тиме добила право да нас представља на том такмичењу са песмом „In corpore sano".
• 7. март — Русија и Кина оптужиле су Сједињене Америчке Државе да само у Украјини су поседовале 26 лабораторија за развој нуклеарног, хемијског и биолошког оружја, а да широм света поседују преко 200 сличних лабораторија за развој биолошког оружја од чега највише у државама у непосредној близини граница прве две државе.
• 9. март — Подсекретар за политичка питања Сједињених Америчких Држава Викторија Њуланд признала је да су САД поседовале биолабораторије у Украјини искључиво у домену медицинских истраживања и позвала украјинске власти да хитно уништи лабораторијске просторије да не би пале у посед руске војске.
  • Јун Сок Јол изабран је за новог председника Републике Кореје. Ступиће на дужност 17. маја ове године.
• 10. март — Мађарски парламент, изабрао је за прву жену на функцији председника Мађарске Каталин Новак. Она ће ступити на дужност 10. маја ове године.
• 11. март — Покрај загребачког језера Јарун срушила се летелица за коју се сматра да је совјетски извиђачки дрон. Није било повређених, нити страдалих.
• 13. март — У Јаворову у Лавовској области где се налазила војна база и где су биле смештени страни плаћеници и волонтери, заједно са страним инструкторима, руска војска је извела ракетни напад и навела 180 убијених страних плаћеника, док је Украјина навела 35 мртвих и 134 рањених.
  • Иранска војска је извела ракетни напад балистичким ракетама на северни Ирачки град Ербил где се налази америчка база.
• 14. март — У ракетном нападу украјинских снага на центар Доњецка погинуло је 20 особа, а а 28 је рањено, саопштило је Министарство одбране Русије.
• 15. март — Сердар Бердимухамедов, син досадашњег туркменистанског вође Гурбангулија Бердимухамедова, победио је на председничким изборима у тој земљи, са освојених готово 73 одсто гласова и наследиће свога оца на тој функцији.
• 17. март — Ухапшен бивши премијер Бугарске Бојко Борисов, због сумње да је са групом својих сарадника проневерио новац из фондова Европске уније.
• 18. март — Званично отворен Мост „Чанакале 1915” који је тада био најдужи висећи мост на свету.
• 21. март — Више од 120 људи је погинуло када се авион компаније China Eastern Airlines срушио у покрајини Гуангси.
• 23. март — Џихадистички покрет Ел Шабаб усмртио је најмање 48 особа у серији терористичких напада који су спроведени у сомалијским градовима Могадиш и Беледвејне.
• 26. март — Владајућа Лабуристичка партија, предвођена Робертом Абелом, прогласила је победу на овогодишњим парламентарним изборима на Малти.
• 28. март — Портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова назвала је америчку војно-биолошку активност у Украјини "ђаволском планом" и користећи отворене изворе, направила хронолошки списак активности САД у Украјини у војно-биолошком правцу директно оптуживши за пословну умешаност Хантера Бајдена сина актуелног америчког председника Џозефа Бајдена
  • На 94. свечаној додели награда америчке Академије филмских уметности и наука Филм CODA је освојио Оскара за најбољи филм, остварење Дина освојило је Оскара у шест категорија а Вил Смит добио је Оскара за најбољег главног глумца за улогу у филму Краљ Ричард.
• 29. март — У телевизијском интервјуу, бивши председник Доналд Трамп позвао је руског председника Владимира Путина да објави информације за које верују да откривају финансијске злочине породице председника Џоа Бајдена.
  • Приликом реализације редовног задатка извиђања, у мисији УН у ДР Конго дошло је до пада хеликоптера у којем је страдао припадник Војске Србије потпуковник Дејан Станојевић.

Април

• 1. април — Осам рудара је погинуло, а 20 је повређено у руднику „Соко” код Сокобање када је дошло до цурења метана унутар рудника.
• 3. април — На општим изборима у Србији, Александар Вучић је поново изабран за председника Србије и Српска напредна странка, коју такође предводи, освојила је највише мандата у Народној скупштини.
  • На парламентарним изборима у Мађарској, владајућа коалиција Фидес—КДНП, коју је предводио премијер Мађарске Виктор Орбан, осигурала је четврти узастопни мандат са више од 50% освојених гласова.
    • Родриго Чавес Роблес изабран је за председника Костарике.
• 7. април — Србија на гласању у Уједињеним нацијама (УН) гласала је за искључење Русије из Савета УН за људска права (УНХРЦ).
• 11. април — Шехбаз Шариф је изабран за новог премијера Пакистана након што је његов претходник Имран Хан смењен пошто му је скупштина те земље изгласала неповерење.
• 13. април — Најмање десеторо људи је погинуло када се туристички аутобус сударио са камионом и експлодирао на ауто-путу у јужном Египту.
• 14. април — Најмање 123 особе су страдале у поплавама и клизиштима које је изазвао тропски циклон Меги на Филипинима.
  • Више од 340 људи је погинуло од последица поплава и клизишта изазваним кишним олујама у јужноафричкој покрајини Квазулу-Натал.
• 22. април — Земљотрес јачине 5,7 јединица Рихтерове скале чији је епицентар био код Билеће у Херцеговини потресао је не само БиХ, већ и Србију, Црну Гору, Хрватску и Италију. Погинула је једна особа.
• 24. април — Емануел Макрон је реизабран за председника Француске.
  • Покрет Слобода, који предводи Роберт Голоб, освојио је највише мандата на парламентарним изборима у Словенији.
• 25. април — Амерички предузетник и милијардер Илон Маск купио је Twitter за 44 милијарде долара и тако постао власник ове друштвене мреже.
• 26. април — Успостављена је Херсонска војно-грађанска администрација, а за њеног председника је изабран Владимир Салдо.
• 28. април — Скупштина Црне Горе је изгласала 43. Владу на чијем челу је премијер Дритан Абазовић.

Мај

• 5. мај — Ирска републиканска странка Шин Фејн је освојила највише посланика након избора за Скупштину Северне Ирске.
• 9. мај — Васељенска патријаршија канонски признала Охридску архиепископију (Македонску православну цркву).
  • Фердинанд Маркос Млађи изабран је за председника Филипина.
• 11. мај — Виртус Болоња је по први пут постала првак Еврокупа у кошарци након што је победила турски Бурсаспор с резултатом 80 : 67. Милош Теодосић је проглашен за најкориснијег играча финала турнира.
• 12. мај - Ана Ђурић Констракта пласирала се у финале Песме Евровизије 2022. Проглашена је као последњи финалиста што је додало још већу тензију и узбуђење међу гледаоцима.
• 14. мај — Након смрти Халифе ибн Заједа ел Нахјан, Халифа ибн Зајед ел Нахјан је постао нови емир Абу Дабија и нови председник Уједињених Арапских Емирата.
• 14. мај - Украјина однела победу на Песми Евровизије 2022. Констракта заузела 5. место
• 15. мај — Хасан Шеик Мохамуд је изабран за новог председника Сомалије.
• 18. мај — Турска је блокирала разматрање пријава Финске и Шведске за улазак у НАТО.
• 19. мај — „Литургија помирења” између Српске православне цркве и Македонске православне цркве — Охридске архиепископије, коју су предводили патријарх српски Порфирије и архиепископ македонско-охридски Стефан, одржана је у Саборноме храму Светога Саве у Београду.
• 20. мај — Предајом преосталих војника у челичани Азовстаљ, град Маријупољ, после вишемесечне опсаде, званично је прешао у руке проруских сепаратиста самопроглашене Доњецке Народне Републике.
• 24. мај — Бившем председнику Молдавије Игору Додону одређен притвор до 72 сата због сумње за корупцију и издају, саопштило је државно тужилаштво те земље.

Јун

• 3. јун — Савет Европске уније одобрио је шести пакет санкција против Русије на увоз руске нафте у периоду од шест месеци.
• 5. јун — Српска православна црква доделила је томос о аутокефалности Македонској православној цркви који је добила од патријарха српског Порфирија у Београду.
• 10. јун — Бивша председница Боливије Ђанине Ањез осуђена је на десет година затвора због своје улоге у државном удару против тадашњег председника Ева Моралеса 2019. године.
• 11. јун — Србија је одбацила захтеве немачког канцелара Олафа Шолца да се придружи антируским санкцијама и да призна независност Косова.
• 13. јун — Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг изјавио је током састанка са председником Финске Саули Нинисте да сматра да постоји могућност да ће Украјина морати да уступи део територије како би се успоставио мир.
  • Спољнополитички одбор Европског парламента усвојио је нацрт извештаја о Србији у којем се тражи увођење санкција Русији и међусобно признање Србије и „Косова“.
• 18. јун — Литванија је саопштила да забрањује транзит робе под санкцијама ЕУ преко своје територије ка руској енклави Калињинград.
• 21. јун — Јужна Кореја лансирала је прву ракету у потпуности сопствене производње „Нури“ (KLSV-II), достигла је циљану висину од 700 километара и подигла корисни терет у орбиту.
• 22. јун — Најмање 1.000 људи страдало је у разорном земљотресу јачине 6,1 јединицу Рихтера који је погодио исток Авганистана.
• 23. јун — Шефови држава и влада Евроспке уније доделили су на самиту ЕУ статус кандидата за чланство у Унији Украјини и Молдавији.
• 24. јун — Врховни суд САД поништио је пресуду „Ро против Вејда” из 1973. којом су гарантована права на абортус широм земље.
• 25. јун — Оружане снаге Руске Федерације су преузеле контролу над градом Северодоњецком.
• 27. јун — Бугарска влада поднела је оставку у парламенту пошто је кабинету Кирила Петкова претходно изгласано неповерење.
• 29. јун — Новоизабрани градоначелник Београда Александар Шапић је у Старом двору званично преузео дужност од бившег градоначелника Зорана Радојичића.
• 30. јун — Приштина је одустала од аплицирања за чланство Косова у Интерполу, јер не може да обезбеди довољну подршку на Генералној скупштини ове организације у октобру у Индији.

Јул

• 3. јул — Оружане снаге Руске Федерације су заузеле град Лисичанск чиме су успоставиле потпуну контролу над Луганском Народном Републиком.
  • Током артиљеријских напада Оружаних снага Украјине на подручју Руске Федерације на град Белгород, погинуло је пет особа и десетине људи је повређено.
• 5. јул — Почео процес ратификације чланства Шведске и Финске у НАТО.
• 7. јул — Борис Џонсон најавио је да ће поднети оставку с места премијера Уједињеног Краљевства.
• 8. јул — Бивши јапански премијер Шинзо Абе преминуо је након што је упуцан на предизборном митингу у Нари.
  • Влада Црне Горе са 13 гласова „за“ од 18 присутних министара усвојила је нацрт Темељног уговора са Српском православном црквом.
• 9. јул — У разорном невремену у Пакистану, најмање 62 особе погинуле су у поплавама и клизиштима на југозападу и северу земље.
  • Земљотрес јачине 4,1 степена по Рихтеровој скали погодио је Немачку, епицентар земљотреса налазио у близини Балингена, Тибингена и Баден-Виртемберга.
• 10. јул — Новак Ђоковић и Јелена Рибакина су индивидуални освајачи Вимблдона.
• 11. јул — Украјинске снаге гађале су током ноћи руско складиште муниције у Новаја Каховки на југу Украјине, која је под контролом руских снага и том приликом је погинуло око 60 и повређено око 90 људи.
  • НАСА је објавила прву фотографију коју је у свемиру направио Свемирски телескоп Џејмс Веб.
• 13. јул — Европска унија и Русија договориле транзит робе у Калињинградску област.
• 17. јул — Украјински теретни авион „Антонов”, који је летео из Србије за Јордан, срушио се на северу Грчке.
• 19. јул — Председник Египта Абдел Фатах ел Сиси допутовао је у тродневну посету Србији.
  • Северна Македонија и Албанија су отвориле приступне преговоре са ЕУ.
    • Мађарски парламент већином гласова усвојио декларацију у којој предлаже да се у европским уговорима потврде вредности европских хришћанских корена и културе.
• 20. јул — Украјинске беспилотне летелице су четири пута напале зону Запрошке нуклеарне електране. У нападу су учествовала три дрона-камиказе, а Русија је поднела тужбу против Украјине у Уједињене нације.
• 21. јул — Италијански председник Серђо Матарела прихватио је оставку премијера те земље Марија Драгија.
• 22. јул — Литванија је наставила транзит између Русије и Калињинградске области.
  • Русија и Украјина потписале су у Истанбулу споразум о извозу жита са УН и Турском.
• 29. јул — Министарство одбране Руске Федерације, објавило је да су украјинске снаге безбедности испалиле пројектиле из система ХИМАРС на истражни притвор у граду Јеленовка у коме се налазе украјински војни затвореници, укључујући милитанте из формације „Азов“ у коме су 53 особе погинуле, а још 75 је повређено.
• 31. јул — Звуком сирена за узбуну у Северној Митровици започела је трећа фаза кризе на северу Косова и Метохије након чега су јединице РОСУ започеле преузимање градова на северу Косова, а Срби са постављањем барикада и блокада путева.

Август

• 1. август — Припадници косовских полицијских снага РОСУ повукле су се са севера Косова и Метохије након консултација Америчког амбасадора и Косовских власти да се мере о регистарским таблицама одложе за месец дана.
• 2. август — Америчка председавајући Сената САД Ненси Пелоси, допутовала је у дводневну посету Тајвану усред повећаних политичких тензија између Кине и САД.
  • Врховни суд Русије прогласио је украјинску нацистичку јединицу „Азов“ терористичком организацијом.
    • Амерички председник Џозеф Бајден потврдио је да су САД убиле лидера „Ал Каиде” Ајмана ел Завахирија у нападу дроном током викенда у Авганистану.
• 3. август — Патријарх Порфирије и премијер Црне Горе Дритан Абазовић у Подгорици потписали Темељни уговор. Подразумева се да Српска православна црква где год има црквену јурисдикцију поштује устав и законе сваке државе.
  • Министарство одбране Нагорно Карабаха саопштило је раније да су у нападу азербејџанске погинула двојица војника Карабаха, док је 14 повређено.
• 5. август — У Појасу Газе дошло је до ескалацију сукоба између Израела и Палестине.
• 6. август — На Куби је избио пожар након удара грома, једна особа је погинула, више од 120 је повређено, а 17 се води као нестало.
• 7. август — Густаво Петро колумбијски политичар, постао је први левичарски изабрани председник Колумбије, лидер странке Хумана Колумбија и бивши градоначелник Боготе у два мандата.
• 8. август — Потписан указ о одржавању референдума у Запорошкој области о присаједињењу Руској Федерацији.
  • Русија се привремено повлачи из инспекција према Споразуму СТАРТ.
    • Припадници ФБИ извршили претрес у кући бившег председника САД Доналда Трампа.
• 9. август — У Србији започео талас протеста пољопривредника.
• 10. август — Кина објавила документ о поновном уједињењу са Тајваном.
• 11. август — Приликом артиљеријског гађања од стране Оружаних снага Украјине на територију нуклеарне електране Запорожје, делимично су оштећени термоелектрана и опрема базена система за хлађење, саопштило је руско Министарство одбране. Русија је сазвала Савет безбедности УН.
• 12. август — У пуцњави на Цетињу погинуло је 11 особа међу којима и нападач. Проглашена је тродневна жалост на територији Црне Горе.
• 13. август — Стотине мексичких војника распоређене су у пограничном граду Сијудад Хуарез након крвавих обрачуна између чланова два ривалска картела у којима је убијено 11 људи, углавном цивила.
• 14. август — У Београду одржан скуп против одржавања параде поноса.
  • У експлозији у тржном центру, погинуло је шест особа, а 51 особа је повређена у Јеревану главном граду Јерменије.
    • Најмање 41 особа је погинула, а 45 повређено у пожару у коптској цркви Або Сефеин (Свети Меркурије) у египатској провинцији Гиза.
      • Најмање пет особа је погинуло, 15 је повређено, а више је нестало у еквадорском лучком граду Гвајакилу у пуцњави и експлозији.
        • Аутобус са децом из Србије преврнуо се у Бугарској, а у удесу има 12 повређених људу од чега осморо деце и четворо одраслих.
• 15. август — Председник Русије Владимир Путин обраћајући се се учесницима 10. Московске конференције о међународној безбедности, изјавио је да је ера „униполарног поретка” прошлост.
  • Француска војна операција у Малију под именом „Бархан“ завршена је након девет година.
• 16. август — Цене гаса у Европи „пробиле“ су психолошку границу од 2.500 долара за хиљаду кубних метара.
• 18. август — Власти Естоније зауставиле су у 00:00 часова улазак у земљу руских држављана са шенгенским визама издатим од естонских конзуларних представништава.
• 20. август — Влади Црне Горе и премијеру Дритану Абазовићу изгласано неповерење гласањем посланика у Скупштини ЦГ, од којих је гласао је 51 посланик, а 50 посланика је гласало за неповерење и један посланик је гласао против.
  • Ћерка руског филозофа Александра Дугина Дарија погинула у експлозији аутомобила у Москви, руска страна је за убиство оптужила украјински тероризам.
• 21. август — Преврнуо се аутобус на ауто-путу код Лесковца — једна особа погинула, више повређено.
• 22. август — Цена гаса достигла 3.000 долара.
• 25. август — Руска православна црква признала Македонску православну цркву.
  • Нуклеарна електрана "Запорожје" у граду Енергодар искључена је са мреже након вишенедељних гранатирања, саопштила је украјинска државна компанија "Енергоатом".
• 26. август — У близини Запорошке нуклеарне електране избили су пожари.
  • Северна Македонија прогласила енергетску кризу.
    • Дејан Станковић је поднео оставку на место тренера Црвене звезде.
      • YouTube званично укинуо цензуру о КОВИД-19.
• 27. август — Влада Србије отказала Европрајд из безбедносних разлога.
  • Председник Србије Александар Вучић објавио је трећи мандат за састав владе актуелној премијерки Ани Брнабић.
    • Високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ објавио је да је постигнут договор Београда и Приштине о личним картама.
      • Нуклеарна електрана "Запорожје" у граду Енергодар поново је укључена.
• 28. август — У Москви организован велики скуп и "Аутоколона солидарности" подршке Србији чији је циљ био дати подршку српском народу, који је због пријатељских односа са Русијом подвргнут великом притиску Запада, а посебно подршку Србима на Косову и Метохији.
  • Одржан је други протест против одржавања Европрајда у Београду.
• 29. август — Оружане снаге Украјине по директном наређењу председника Владимира Зеленског су започеле контраофанзиву у Николајевској, Херсонској и Запорошкој области у три правца.
  • У поплавама у Пакистану страдало је више од хиљаду људи.
• 31. август — Земље ЕУ постигле политички договор о потпуној суспензији споразума о визним олакшицама са Русијом.
  • У Енергодар у нуклеарну електрану "Запорожје" стигла мисија Међународне агенције за атомску енергију ИАЕА.

Септембар

• 1. септембар — Украјински диверзанти покушали десант на нуклеарку "Запорожје" уочи доласка мисије међународне агенције за нуклеарну енергију.
  • Почела примена договора Београда и Приштине о личним документима.
    • На заменицу председника и бившу председницу Аргентине, Кристину Фернандез де Киршнер, је извршен покушај атентата.
• 2. септембар — Председник Украјине Володимир Зеленски званично је укинуо украјинску делегацију у Контакт групи за решавање ситуације на истоку Украјине.
  • Парламентарна већина од избора из 2020. године потписала је споразум о формирању нове Владе Црне Горе.
    • На Самиту Отвореног Балкана у Београду, потписани су Споразум о механизмима прехрамбене сигурности на Западном Балкану и Меморандум о разумевању између два министарстава енергетике Србије и Албаније.
      • У експлозији у џамији у провинцији Херат у западном Авганистану погинуло је 20 људи.
        • Гаспром у потпуности обуставио испоруку гаса преко "Северног тока".
• 3. септембар — Око 70 хиљада људи, према подацима полиције (према организаторима – 100 хиљада), окупило се на Вацлавском тргу у центру Прага на антивладином митингу против поскупљења намирница и гаса.
  • САД одобриле продају оружја Тајвану.
    • Папа Фрања распустио је вођство католичког верског реда и хуманитарне групе Малтешки витезови, и поставио привремену управу уочи избора новог лидера.
• 5. септембар — Лиз Трас изабрана за нову премијерку Уједињеног Краљевства, након победе на изборима за руководство Конзервативне партије.
  • Најмање десет особа је убијено, а 15 рањено у низу напада ножем у староседелачкој заједници и једном граду у канадској покрајини Саскачеван.
    • Једна особа је погинула, а деветоро се води као нестало након што се срушио авион у Пјуџет Саунду у америчкој држави Вашингтон, саопштила је америчка Обалска стража.
      • Међународна мисија ИАЕА напустила запорошку нуклеарку после петодневне инспекције.
        • Земљотрес магнитуде 6,6 погодио је кинеску покрајину Сичуан при чему је страдало више од 65 људи.
• 6. септембар — Лиз Трас је именована за премијерку Уједињеног Краљевства.
  • Оружане снаге Украјине по директном наређењу председника су започеле велику контраофанзиву у Источној Украјини, Харковској и Доњецкој области у правцу стратешког града Изјум.
• 8. септембар — Чарлс III преузео британску монархију и постао вођа Комонвелта нација након смрти своје мајке Елизабете II.
• 10. септембар — Украјинске снаге заузеле су стратешки град Изјум након повлачења руских снага.
• 11. септембар — Оружане снаге Украјине после више од шест месеци рата у потпуности су преузеле контролу над северном границом са Русијом у Харковској области. Русија већем делу Украјине искључила електричну енергију бомбардовањем Термоелектрана у Харкову и потпуним гашењем "Нуклеарке Запорожје".
• 13. септембар — Министарство унутрашњих послова Србије је забранило шетњу у оквиру "Европрајда 2022" у Београду по до сада предвиђеној рути.
  • Јерменско министарство одбране саопштило је да је војска Азербејџана користила тешку артиљерију и дронове у којима је погинуло 49 јерменски војника.
• 14. септембар — Дошло је до оружаних сукоба између Киргизије и Таџикистана.
• 15. септембар — Посланици Народне Скупштине Републике Србије изгласали су са 148 гласова „за“ Извештај о преговорима са институцијама самоуправе у Приштини од 15. јуна 2021. до 1. септембра 2022. године.
  • Иран је примљен у ШОС на самиту у Узбекистанском граду Самарканду потписан је меморандум о његовим обавезама као чланице те организације.
    • Италијанску регију Марке у касним вечерњим сатима погодиле су катастрофалне поплаве у којима је једанаест особа погинуло, а четири особе се воде као нестале.
• 17. септембар — Управни суд одбио је тужбу организатора "Европрајда 2022" којом се оспорава одлука МУП-а да се шетња у оквиру ове манифестације, планирана за данас у Београду, забрани.
  • У Београду дошло до жестоких сукоба између противника Европрајда 2022 и полиције у којима је ухапшено 64 особе и више десетина повређених.
• 18. септембар — Председница Конгреса САД Ненси Пелоси боравила је у дводневној посети у Јеревану где је изразила отворену подршку Јерменији, након чега је тамо одржан митинг за иступање Јерменије из ОДКБ.
• 19. септембар — Амерички председник Џозеф Бајден рекао је у интервјуу за Си-Би-Ес да је „пандемија готова“.
  • Оружане снаге Украјине су гранатирале Доњецк убивши 13 цивила, од којих двоје деце. Доњецка, Луганска и Херсонска област су најавиле референдуме о званичном припајању Руској Федерацији.
    • Договорена трећа Влада Црне Горе за две године после парламентарних избора у августу 2020. године, а место мандатара је добио Миодраг Лекић.
• 21. септембар — Председник Руске Федерације Владимир Путин прогласио је делимичну мобилизацију.
• 22. септембар — Украјински политичар Виктор Медведчук и најмање 50 руских ратних заробљеника размењени су за 215 Украјинаца, међу којима су команданти “Азова” Денис Прокопенко (Ратквица), Свјатослав Паламара „Калина“ и 36. бригаде маринаца Сергеј Волински, заробљени у Азовсталу.
  • Парламентарна већина од 41 посланика у Црној Гори скупила је потписе којима се покреће иницијатива за смену актуелног председника Мила Ђукановића због кршења устава.
• 23. септембар — Започело одржавање петодневног референдума у Луганској и Доњецкој Републици и у Херсонској и Запорошкој области о уједињењу са Русијом.
  • На протестима у Ирану, који су избили због смрти Махсе Амини, страдало је више од 30 људи.
• 25. септембар — На парламентарним изборима у Италији, победила коалиција десних странака предвођена Браћом Италије, Ђорђе Мелони.
  • Млади ватерполисти Србије надиграли су селекцију Шпаније са 9 : 8 у финалу јуниорског првенства Европе.
• 26. септембар — Наоружани нападач, идентификован као Артјом Казанцев (34) нападач убио је 17 особа, међу којима и 11 деце у нападу на школу Ижевску док је у нападу рањено 22 деце и двоје одраслих. Нападач је извршио самоубиство и носио је црну мајицу са нацистичким симболима и фантомку.
  • Председник Русије Владимир Путин доделио је држављанство Едварду Сноудену после девет година егзила.
• 27. септембар — У водама Данске и Шведске откривено цурење гаса на „Северном току“.
  • Након пребројаних 100 одсто бирачких листића на референдуму у ЛНР, ДНР, Запорошкој и Херсонској области за улазак у састав Русије је гласало у ЛНР 98,42% бирача, у ДНР 99,23% бирача, у Запорошкој области 93,11% бирача и у Херсонској области 87,05% бирача.
• 28. септембар — Власти ДНР, ЛНР, Запорошке и Херсонске области обратиле су се председнику Русије Владимиру Путину са захтевом за пријем у Руску Федерацију.
  • Иран покренуо велику војну операцију на Северу Ирака.
• 29. септембар — Украјинска војска гађала је дроновима избегличку колону у Харковској области и том приликом је погинуло 30 људи, међу којима и двоје деце.
  • Руски председник Владимир Путин потписао је указ којим се Херсонска и Запорошка област признају као независне територије.
• 30. септембар — Руски председник Владимир Путин је, након обраћања нацији, на свечаности која је почела у 14 сати, потписао споразуме о уједињењу ДНР, ЛНР, Запорошке и Херсонске области с Русијом.
  • У бомбардовању избегличке колоне у Запорошкој области у близини града Енергодара, убијено је 24, а рањено 36 људи, међу којима и 8 деце. Украјинска и Руска страна се међусобно оптужују за злочин.
    • Најмање 32 особе су погинуле, a 40 је повређено у експлозији у образовном центру у Кабулу главном граду Авганистана.
      • Украјина поднела захтев за хитно чланство у НАТО-у.
        • Русија је у Савету безбедности УН ставила вето на резолуцију САД и Албаније у којој се наводи да се не признају референдуми у ДНР, ЛНР, Запорошкој и Херсонској области.
          • Капетан армије Буркине Фасо Ибрахим Траоре свргнуо је у војном пучу председника потпуковника Пола-Анрија Дамибу и распустио владу у другом државном удару за осам месеци.

Октобар

• 1. октобар — Украјинске снаге су после тронедељних борби у контраофанзиви заузеле стратешки град Лиман након повлачења Руских снага у Луганску област (ЛНР).
  • Најмање 127 људи је погинуло, а 180 повређено у нередима на фудбалском стадиону у Индонезији.
• 2. октобар — На општим изборима у Босни и Херцеговини већину гласова за чланове председништва су освојили Денис Бећировић (СДП) 57.20 одсто, Жељка Цвијановић (СНСД) 52,57 одсто и Жељко Комшић (ДФ) 54,21 одсто, а на месту председника Републике Српске кандидат СНСД-а Милорад Додик освојио је 268.635 глас или 48.36 одсто, док је кандидат ПДП Јелена Тривић освојила 240.353 гласова или 43.27 одсто.
  • На ванредним парламентарним изборима у Бугарској победила партија ГЕРБ бившег премијера Бојка Борисова.
• 3. октобар — Државна дума ратификовала споразуме о уласку четири области у састав Русије.
  • Председник Бугарске Румен Радев је одбио да потпише целокупан текст декларације девет земаља источне Европе због члана у коме се даје подршка уласку Украјине у НАТО.
• 4. октобар — Украјинске снаге су после једномесечних борби у контраофанзиви заузеле стратешки град Давидов Брод на северу Херсонске области само четири дана након званичног пријема те области у Руску Федерацију.
• 5. октобар — Председник Русије Владимир Путин потписао законе о пријему ДНР, ЛНР, Запорошке и Херсонске области у састав Русије.
• 6. октобар — Најмање 32 особе, међу којима 23 детета, убијени су у пуцњави у вртићу на североистоку Тајланда.
  • ЕУ усвојила осми пакет санкција против Русије.
    • Председник Украјине Володимир Зеленски позвао је САД и државе НАТО пакта да изврше превентивни нуклеарни напад на Русију.
• 7. октобар — Сједињене Државе подигле стање борбене готовости својих снага у Европи на ниво Карипске кризе.
  • Грчка обалска стража је саопштила да је у превртању чамца са мигрантима, 22 особе су погинуле у Егејском заливу у близини острва Лезбос.
• 8. октобар — Оружане снаге Украјине су извршиле диверзијски напад на Кримски мост са нападом камиона са експлозивом на железничку композицију која је превозила гориво. Погинуле су три особе у бомбашком нападу.
  • Наоружани људи у Мексику упали су у градску већницу у Сан Мигел Тотолапану и убили 20 особа међу којима и градске званичнике и градоначелника Конрада Мендозу, који је водио састанак.
• 10. октобар — Оружане снаге Руске Федерације су извеле масивне ваздушне ударе широм Украјине уништавајући украјинску инфраструктуру у знак одмазде због напада Керчки мост два дана раније.
  • На хитној седници Централне изборне комисије БиХ донета је одлука о поновном пребројавању гласачких листића за председника Републике Српске због, како је наведено „нерегуларности и математичких нелогичности“.
    • Најмање 25 људи је изгубило живот, а 52 се води као нестало, у клизишту и поплавама у венецуеланском граду Техеирас и околним селима, 65 километара јужно од главног града Каракаса.
• 12. октобар — Пољски оператер цевовода ПЕРН известио је да је током ноћи откривено цурење на једној од две линије Дружбе. Инцидент је забележен на краку цевовода око 70 км од Плоцка.
  • Генерална скупштина УН усвојила је антируску резолуцију којом се не признају референдуми у ДНР, ЛНР, Херсонској и Запорошкој области.
• 13. октобар — У несрећи која се догодила у близини Овчар Бање, када су пукле сајле које су држале висећи мост и цела конструкција са људима пала у Западну Мораву, погинуле су две жене, а више људи је повређено.
• 14. октобар — Патријарх Порфирије устоличен у Пећкој патријаршији.
  • У Белорусији је проглашен режим противтерористичке операције као одговор на било какве провокације из суседних земаља.
    • Велики број рудара заробљен је испод земље после експлозије у руднику у близини града Амасија у Турској, погинуло је 40 људи, а више десетина је повређено.
• 15. октобар — Женска одбојкашка репрезентација Србије одбранила је светску титулу освојену у Јапану победом против Бразила резултатом 3 — 0 (26:24, 25:22, 25:17).
  • Украјински диверзанти су отворили ватру на борце руске војске на војном полигону у Белгородској области, погинуле су 22 особе, а 16 је повређено.
    • Проток нафте кроз оштећени део нафтовода „Дружба“ у Пољској је обновљен.
• 16. октобар — У тешкој саобраћајној несрећи која се десила на око 12 километара југозападно од Ваљева једна особа је изгубила живот, док је најмање 15 путника повређено.
  • Кина, Србија, Казахстан, Узбекистан, Туркменистан, Киргистан, Таџикистан, Белорусија, Египат и Индија су позвале своје грађане да се евакуишу из Украјине.
• 17. октобар — Оружане снаге Руске Федерације су поново извеле масивне ваздушне ударе широм Украјине уништавајући украјинску инфраструктуру у знак одмазде због напада украјинских диверзаната на војни полигон у Белгородској области у којима је убијено 22 руска војника два дана раније.
  • Украјински припадници КФОР-а отишли са Косова и Метохије.
    • У руском граду Јејску у Краснодарској области, у пожару који је избио у деветоспратници након што је у њу ударио војни авион Сухој-34, погинуло је 13, док је 19 особа повређено.
• 19. октобар — Руски парламент једногласно је одобрио указ председника Русије Владимира Путина о увођењу ратног стања у четири нова руска региона – ДНР, ЛНР, Херсонској и Запорошкој области.
• 20. октобар — Британска премијерка Лиз Трас поднела је оставку.
• 22. октобар — Лидер странке Браћа Италије Ђорђа Мелони положила је заклетву као нова премијерка Италије. Ђорђа Мелони је постала уједно и прва жена која је постала премијер Италије.
• 23. октобар — У Црној Гори су одржани локални избори, а према прелиминарним резултатима ДПС је изгубио власт у главном граду и у другим општинама у земљи.
  • Си Ђинпингу је поверен трећи мандат на месту генералног секретара Комунистичке партије Кине.
• 24. октобар — Бивши министар финансија Риши Сунак аутоматски је постао нови премијер Велике Британије након што се лидерка Доњег дома Пени Мордаунт повукла из трке за Даунинг стрит 10.
• 25. октобар — Британски краљ Чарлс III je званично именовао Ришија Сунака за премијера Велике Британије.
  • Тачно у 11 сати и 22 минута почело делимично помрачење Сунца које се могло видети изнад Србије и већег дела Европе.
    • У Бањалуци је у организацији СНСД-а и коалиционих партнера одржан народни митинг за одбрану Републике Српске под називом „Отаџбина зове“.
      • Русија је поднела званичну жалбу у Савета безбедности УН против САД и Украјине због активности америчких војно-биолошких лабораторија у Украјини.
• 26. октобар — Са 157 гласова „за“ и 68 „против“ посланици Скупштине Србије изгласали су нову Владу.
  • Оружани милитанти отворили су ватру на маузолеј Шах-Чераху у иранском граду Шираз, а у оружаном нападу је погинуло 15 особа, док је 40 рањено.
• 27. октобар — ЦИК БиХ објавио је да је Милорад Додик нови председник Републике Српске
  • Пољски сенат је управо изгласао резолуцију по којој се Руска Федерација проглашава терористичком државом.
• 28. октобар — Амерички милијардер Илон Маск, оснивач „Тесле“ и „Спејс икса“ и најбогатији човек света, званично је постао власник друштвене мреже „Твитер“.
• 29. октобар — Русија је званично оптужила Велику Британију за уништавање гасовода Северни ток у Балтичком мору 26. септембра подводним дроновима.
  • Украјинске снаге извршиле су напад подводним дроновима на руске ратне бродове у Севастопољу. Русија обуставила учешће у имплементацији споразума о извозу пољопривредних производа из украјинских лука.
    • У терористичком нападу у близини Министарства образовања у сомалијској престоници Могадишу погинуло је око 100 људи, а на стотине особа је повређено.
• 30. октобар — Лула да Силва победио на изборима за председника Бразила.
  • Више од 150 људи је страдало, а најмање 82 је повређено у стампеду на прослави Ноћи вештица у Сеулу.
    • У Индији је погинуло 134 људи, а око 500 је повређено када се срушио висећи мост.
• 31. октобар — Русија обуставила саобраћај безбедносним коридором у Црном мору.

Новембар

• 2. новембар — Војска Србије je оборила дрон изнад Рашкe.
  • Руски председник Владимир Путин наложио је Министарству одбране да настави учешће у „житном споразуму“, међутим, Руска Федерација задржала је право да се повуче из споразума уколико се догоде напади на Крим.
• 3. новембар — Бивши пакистански премијер Имран Кан рањен је у ногу у пуцњави која се десила током марша његових присталица у Исламабаду.
• 5. новембар — Након састанка одржаног у Звечану, саопштено је да су Срби одлучили напусте све институције на Косову и Метохији.
  • Најмање 13 људи изгубило је живот у пожару који је избио у кафићу „Полигон“ у руском граду Костроми.
• 8. новембар — Републиканска странка је освојила већину у Представничком дому након избора на половини председничког мандата.
• 11. новембар — Оружане снаге Руске Федерације су се повукле из јужног украјинског града Херсона на леву обалу реке Дњепар после осам месеци контроле над градом.
• 13. новембар — Најмање шест особа је погинуло, а 53 су повређене у експлозији у Истанбулу.
• 16. новембар — НАСА је успешно лансирала мисију Артемис 1 на лет без посаде до Месеца.
• 20. новембар — 18. децембар — У Катару одржано Светско првенство у фудбалу за мушкарце сениоре (прво у ово доба године) који је освојила репрезентација Аргентине.

Децембар

• 3. децембар — Земљотрес јачине 3,1 јединица Рихтерове скале регистрован је у 21.28 код Косјерића, а осетио се и у Ваљеву.
• 6. децембар — Последњи Боинг 747 је изашао са производне линије фабрике у Еверету, чиме је окончана производња овог авиона.
• 7. децембар — Након неуспелог покушаја да распусти Конгрес, перуански председник Педро Кастиљо је смењен са дужности, а Дина Болуарте је постала први женски председник Перуа.
• 8. децембар — Америчка кошаркашица Бритни Грајнер и руски трговац оружјем Виктор Бут су ослобођени у размени заробљеника.
• 9. децембар — Српска премијерка Ана Брнабић изјавила је да је Србија близу распоређивања својих трупа на северу Косова након што је тврдила да су животи српске мањине тамо угрожени и да косовске снаге предвођене НАТО-ом „не успевају да их заштите“. Путеве су блокирали етнички Срби, а пријављена је и пуцњава.
  • Elden Ring коаутора Џорџа Р. Р. Мартина, освојио је награду за видео игру године.
• 13. децембар — Осам особа, укључујућу потпредседницу Европског парламента, ухапшено је под сумњом за корупцију око катарске организације Светског првенства у фудбалу.
• 14. децембар — Албанци насилно преузели власт у Косовској Митровици, уз присуство бројних припадника тзв. Косовске полиције у згради општине у Северна Митровица одржана је седница скупштине на којој су новоименовани одборници положили заклетве, а за председника је изабран Неџат Угљанин.
• 15. децембар — Влада Србије донела одлуку о враћању српске војске и полиције на Косово и Метохију.
• 16. децембар — Војска Србије уручила Кфору захтев за повратак српских снага на Косову и Метохији.
  • Папа Фрања саопштио је да је већ потписао документ о абдикацији у случају озбиљног погоршања здравља.
• 21. децембар — Бивши потпредседник владе Русије и директор Роскосмоса Дмитриј Рогозин рањен је у Доњецку.
• 25. децембар — На Северу Косова и Метохије дошло је до ескалације сукоба Зубином Потоку око 19:45 је дошло до рафалне паљбе када су Србе напали албански специјалци, а српске снаге су одговориле на напад. Напад је уследио и на летонске припаднике КФОР-а.
• 26. децембар — Косовске безбедносне снаге су на административном прелазу Лепосавић забраниле улазак Патријарху српском Порфирију.
  • Најмање 38 особа је страдало у леденој олуји која је захватила девет држава САД и Канаду.
• 29. децембар — На Северу Косова започело уклањање барикада које су поставили Срби поводом хапшења српских представника који су претходни дан ослобођени. Укинуто стање повишене борбене готовости у Војсци Србије.
• 31. децембар — Председник Бразила Жаир Болсонаро напустио је земљу и отпутовао на Флориду, 48 сати пре инаугурације новоизабраног председника Ињасија Луле да Силве, тврдећи да је „изгубио битку, али не и рат”.

Смрти

Јануар

• 1. јануар — Владимир Ђ. Мандић, српски новинар и уредник Политике (*1949)
• 2. јануар — Ричард Лики, кенијски политичар, палеонтолог и конзерватор (*1944)
• 3. јануар:
  • Виктор Сањејев, совјетски атлетичар (*1945)
  • Владан Живковић, српски глумац (*1941)
• 6. јануар:
  • Питер Богданович, америчкo-српски филмски режисер, сценариста, глумац, продуцент, критичар и историчар филма (*1939)
  • Сидни Поатје, амерички глумац (*1927)
• 7. јануар — Богдан Суботић, генерал-мајор Војске Републике Српске и први министар одбране Републике Српске (*1941)
• 8. јануар — Марко Јачов, српски историчар (*1949)
• 9. јануар — Јени Лигтенберг, холандска апотекарка и добровољац на страни Срба у рату у БиХ (*1930)
• 11. јануар:
  • Ернест Шонекан, нигеријски бизнисмен, адвокат, политичар и председник Нигерије 1993. године (*1936)
  • Ахмет Јилмаз Чалик, турски фудбалер (*1994)
• 12. јануар:
  • Стјепан Ламза, југословенски и хрватски фудбалер (*1940)
  • Бранислав Анђеловић, југословенски и српски музичар и члан групе Рокери с Мораву (*1946)
• 13. јануар:
  • Петар Ђорђевић, српски академски сликар (*1943)
  • Драган Бабић Драгуца, српски писац за децу, сценариста и кантаутор (*1950)
• 15. јануар:
  • Нино Черути, италијански модни креатор и стилиста (*1930)
  • Јовица Пуповац, српски пјевач и композитор (*1961)
• 16. јануар — Ибрахим Бубакар Кејта, малијски политичар, премијер (1994−2000) и председник (2013−2020) Малија (*1945)
• 18. јануар:
  • Франсиско Хенто, шпански фудбалер и тренер (*1933)
  • Сатурнино де ла Фуенте Гарсија, шпански суперстогодишњак (*1909)
  • Драгољуб Лазаревић, српски хирург (*1932)
• 19. јануар:
  • Гаспар Улије, француски глумац и манекен (*1984)
  • Радован Бели Марковић, српски књижевник (*1947)
  • Харди Кригер, немачки глумац (*1928)
• 20. јануар:
  • Мит Лоуф, амерички музичар и глумац (*1947)
  • Леонид Курављов, совјетски и руски глумац (*1936)
• 21. јануар:
  • Луј Андерсон, амерички филмски и ТВ глумац, продуцент, редитељ и комичар (*1953)
  • Фелиција Донцеану, румунска композиторка и вајарка (*1931)
  • Драго Капелан, учесник Народноослободилачке борбе и српски стогодишњак (*1920)
• 22. јануар:
  • Тич Нат Хан, вијетнамски будистички монах и мировни активиста (*1926)
  • Аки Рахимовски, музичар и члан групе Парни ваљак (*1955)
  • Десанка Шућур, српска новинарка и аутор (*1934)
• 23. јануар:
  • Лаврентије Трифуновић, епископ Српске православне цркве (*1935)
  • Антонија да Санта Круз, бразилска суперстогодишњакиња (*1905)
  • Божидар Ђурашевић, српски шахиста и правник (*1933)
• 24. јануар:
  • Борислав Стевановић, српски фудбалер (*1975)
  • Стеван К. Павловић, српско-британски историчар (*1933)
• 25. јануар:
  • Вим Јансен, холандски фудбалер (*1946)
  • Спира Страхињић, српски лекар и универзитетски професор (*1925)
• 27. јануар:
  • Недељко Михановић, хрватски књижевник, академик и политичар (*1930)
  • Светозар Ливада, српски и хрватски филозоф, социолог, историчар, политичар и демограф (*1928)
• 28. јануар — Јовиша Славковић, српски писац, публициста, хроничар, сликар и друштвени радник (*1938)
• 29. јануар:
  • Ксенија Вучић, српска новинарка и прва жена председника Србије Александра Вучића (*1968)
  • Хауард Хесеман, амерички филмски, позоришни и телевизијски глумац (*1940)
  • Смиља Котур, српска певачица и логорашица (*1928)
• 30. јануар — Леонид Курављов, совјетски и руски глумац (*1936)
• 31. јануар — Петар Тутавац, први школовани кексар у Југославији (*1934)

Фебруар

• 2. фебруар:
  • Моника Вити, италијанска филмска глумица (*1931)
  • Веља Павловић, српски новинар и телевизијски водитељ (*1953)
• 3. фебруар — Љиљана Јанковић, југословенска и српска филмска глумица (*1935)
• 4. фебруар:
  • Весна Малохоџић, српска глумица (*1948)
  • Јежи Осјатињски, пољски политичар и министар (*1941)
  • Марко Брецељ, југословенски и словеначки кантаутор (*1951)
• 5. фебруар — Анка Дошен-Добуд, хрватска књижевница, педагог и универзитетски професор (*1920)
• 6. фебруар:
  • Лата Мангешкар, индијска репродукцијска певачица и музичка директорка (*1929)
  • Предраг Вранешевић, српски музичар (*1946)
• 7. фебруар:
  • Миодраг Митић, југословенски и српски одбојкаш (*1959)
  • Емина Заимовић, прва председница Скупштине општине Тузле и градоначелница Тузле (*1940)
• 8. фебруар:
  • Боривој Довниковић, хрватско-српски филмски редитељ, аниматор, стрипар, карикатурист, илустратор и графички дизајнер (*1930)
  • Лик Монтањије, француски виролог, добитник Нобелове награде за физиологију и медицину 2008. године (*1932)
• 9. фебруар:
  • Нора Нова, бугарско-немачка певачица (*1928)
  • Милан Влајчић, српски новинар, књижевник, књижевни и филмски критичар (*1939)
  • Снежана Пантић, српска каратисткиња (*1978)
• 10. фебруар — Славко Јовичић Славуј, посланик у Парламентарној скупштини БиХ и некадашњи логораш (*1953)
• 12. фебруар:
  • Стеван Тонтић, српски књижевник (*1946)
  • Ајван Рајтман, канадски филмски и ТВ редитељ, сценариста и продуцент (*1946)
• 14. фебруар — Борислав Ивков, српски шаховски велемајстор (*1933)
• 17. фебруар:
  • Мате Фењвеши, мађарски фудбалер и политичар (*1933)
  • Шефика Коркут-Шуње, југословенска и босанскохерцеговачка позоришна и телевизијска глумица (*1932)
• 18. фебруар — Оливер Антић, српски правник, политичар, универзитетски професор и дипломата (*1950)
• 19. фебруар:
  • Момчило Златановић, српски лексикограф, сакупљач народних умотворина, књижевник и универзитетски професор (*1934)
  • Какуичи Мимура, јапански фудбалер (*1931)
• 20. фебруар — Јоил Булатовић, схи-архимандрит СПЦ, теолог и старешина Манастира Ћириловац (*1940)
• 22. фебруар — Радован Павловски, македонски песник, есејист и путописац (*1937)
• 24. фебруар:
  • Сали Келерман, америчка позоришна, филмска и ТВ глумица (*1937)
  • Иванка Христова, бугарска атлетичарка (*1941)
• 25. фебруар — Перо Деспотовић, пуковник Војске Републике Српске (*1954)

Март

• 4. март
  • Марјан Вишњевски, француско-пољски фудбалер (*1937)
  • Шејн Ворн, аустралски крикеташ (*1969)
  • Мичел Рајан, амерички позоришни, филмски, и ТВ глумац (*1934)
• 5. март:
  • Денис Кирејев, члан украјинске делегације за преговоре с Русијом, оптужен за издају (*1977)
  • Владимир Жога, гардијски пуковник Доњецке Народне Републике (ДНР) и командант батаљона „Спарта“ (*1993)
• 7. март — Рафик Тарар, пакистански политичар, правник и председник (1998−2001) Пакистана (*1929)
• 8. март — Владета Живковић, потпуковник Војске Републике Српске (*1961)
• 10. март — Рајко Ђурђевић, српски драмски писац, публициста, новинар, полемичар и политичар (*1947)
• 11. март — Небојша Вучићевић, југословенски и српски фудбалер и фудбалски тренер (*1962)
• 12. март — Драгољуб Јеремић, југословенски и српски фудбалер (*1978)
• 13. март:
  • Вилијам Херт, амерички глумац (*1950)
  • Игор Мандић, хрватски књижевник, књижевни и музички критичар, есејиста, фељтониста и полемичар (*1939)
• 14. март:
  • Недељко Зеленовић, српски књижевник и књижевни критичар (*1958)
  • Персида Лакић Рузмарин, српска песникиња (*1937)
  • Милосав Славко Пешић, српски књижевник, критичар и новинар (*1943)
• 16. март — Слободан Шкрбић, југословенски и српски фудбалер (*1944)
• 19. март:
  • Драган Мраовић, српски песник, преводилац, дипломата, професор и културни радник (*1947)
  • Милослав Банђур, пуковник Војске Републике Српске (*1947)
• 21. март — Јуз Алешковски, руски писац, песник, драматург и извођач сопствених песама (*1929)
• 22. март:
  • Милован Витезовић, српски писац и универзитетски професор (*1944)
  • Ристо Стефановски, македонски позоришни стручњак и глумац (*1928)
• 23. март — Мадлен Олбрајт, амерички политичар и дипломата (*1937)
• 25. март:
  • Тејлор Хокинс, амерички музичар (*1972)
  • Миливој Каракашевић, српски и југословенски стонотенисер (*1948)
• 27. март:
  • Титус Буберник, словачки фудбалер (*1933)
  • Анастасија Поповић, монахиња Српске православне цркве и игуманија Манастира Врдника (*1946)
• 29. март — Мирослав Гашић, српски хемичар и редовни члан САНУ (*1932)

Април

• 2. април:
  • Ненад Гавриловић, југословенски и српски фудбалер (*1947)
  • Леонел Санчез, чилеански фудбалер (*1936)
  • Снежана Никшић, српска филмска, позоришна и телевизијска глумица (*1943)
  • Естел Харис, америчка глумица (*1928)
• 3. април — Вања Јанкетић, српски суфлер, инспицијент, епизодиста, статиста и глумац (*1950)
• 4. април:
  • Петар Сканси, југословенски и хрватски кошаркаш и тренер (*1943)
  • Бранислав Шошкић, југословенски, српски и црногорски економиста, академик и председник Председништва Црне Горе (1985—1986) (*1922)
• 5. април:
  • Дејан Мијач, српски позоришни редитељ и академик САНУ (*1934)
  • Станислав Ковалски, пољски суперстогодишњак и спортиста (*1910)
  • Нехемија Персоф, амерички сликар и глумац (*1919)
• 6. април:
  • Владимир Жириновски, руски политичар и националиста (*1946)
  • Карол Дивин, словачко-мађарски уметнички клизач (*1936)
  • Бела Месарош, југословенски и српски стонотенисер (*1952)
• 7. април:
  • Душан Чкребић, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник Србије и Југославије (*1927)
  • Валтер Шталвиц, немачки сликар (*1929)
• 8. април — Павле Блесић, српски сликар (*1924)
• 9. април — Бојан Лазаров, српски телевизијски, гласовни и позоришни глумац (*1972)
• 12. април:
  • Гилберт Готфрид, амерички стендап комичар, глумац и гласовни глумац (*1955)
  • Весна Латингер, југословенска филмска и позоришна глумица (*1942)
  • Лазо Пајчин, српски текстописац, пјевач и композитор (*1972)
• 13. април — Летиција Батаља, италијанска фотографкиња и фото-журналисткиња (*1935)
• 14. април — Мајда Тушар, македонска позоришна и филмска глумица (*1950)
• 16. април — Јоахим Штрајх, источнонемачки фудбалер (*1951)
• 17. април:
  • Раду Лупу, румунски пијаниста (*1945)
  • Зоран Булајић, српски универзитетски професор и архитекта (*1950)
• 18. април — Лидија Алфејева, совјетска атлетичарка (*1946)
• 19. април — Кане Танака, јапанска суперстогодишњакиња (*1903)
• 21. април — Мваи Кибаки, кенијски политичар који је обављао функцију председника Кеније од 2002. до 2013. године (*1931)
• 22. април:
  • Ги Лафлер, канадски хокејаш (*1951)
  • Душан Ступар, југословенски и српски социолог, припадник Службе државне безбедности, доктор политичких наука и привредник (*1947)
• 28. април — Зоран Сретеновић, југословенски и српски кошаркаш и кошаркашки тренер (*1964)
• 30. април — Галиб Шљиво, босанскохерцеговачки историчар, универзитетски професор и педагог (*1933)

Мај

• 1. мај — Ивица Осим, југословенски и босанскохерцеговачки фудбалер и фудбалски тренер (*1941)
• 3. мај — Станислав Шушкевич, белоруски политичар, научник и председник Белорусије (1991—1994) (*1934)
• 5. мај — Роналд Лопатни, југословенски и хрватски ватерполиста (*1944)
• 8. мај:
  • Стефанос Петракис, грчки атлетичар (*1924)
  • Фред Ворд, амерички позоришни, филмски и ТВ глумац (*1942)
• 9. мај — Адријан Пејн, амерички кошаркаш (*1991)
• 10. мај — Леонид Кравчук, украјински политичар и председник Украјине (1991—1994) (*1934)
• 11. мај — Ширин Абу Акле, палестинско-америчка новинарка (*1971)
• 13. мај:
  • Халифа ибн Зајед ел Нахјан, председник Уједињених Арапских Емирата и емир Абу Дабија (2004—2022) (*1948)
  • Бен Рој Мотелсон, данско-амерички физичар и добитник Нобелове награде за физику 1975. године (*1926)
• 15. мај — Стеван Остојић, југословенски и српски фудбалер и фудбалски тренер (*1941)
• 16. мај — Иларион Капрал, првојерарх Руске православне заграничне цркве и митрополит источноамерички и њујоршки (*1948)
• 17. мај:
  • Игор Старовић, српски певач, композитор и аранжер (*1964)
  • Вангелис, грчки композитор и извођач (*1943)
• 22. мај — Хаким Беј, амерички политички публициста, писац, песник и анархиста (*1945)
• 26. мај:
  • Реј Лиота, амерички глумац (*1954)
  • Ендру Флечер, британски музичар, клавијатуриста и оснивач групе Депеш моуд (*1961)
• 28. мај:
  • Бујар Нишани, шести по реду председник Албаније (*1966)
  • Бо Хопкинс, амерички глумац (*1938)
  • Еваристо Карваљо, премијер (1994, 2001-2002) и председник (2016—2021) Сао Томе и Принсипеа (*1942)
  • Раденко Лазаревић, српски спелеолог (*1924)

Јун

• 6. јун — Илона Ковач, српска стогодишњакиња (*1914)
• 7. јун — Душан Миловановић, српски историчар уметности, теоретичар, критичар и публициста (*1947)
• 8. јун — Хулио Хименез, шпански бициклиста (*1934)
• 9. јун — Џули Круз, америчка певачица, глумица, текстописац и музичар (*1956)
• 10. јун — Вјајно Марканен, фински спортиста који се такмичио у стрељаштву (*1929)
• 11. јун — Бернд Бранш, источнонемачки фудбалер (*1944)
• 12. јун — Филип Бејкер Хол, амерички филмски и телевизијски глумац (*1931)
• 15. јун:
  • Борут Басин, југословенски и словеначки кошаркаш (*1944)
  • Гордана Рајков, професорка, математичарка и народна посланица (*1944)
• 17. јун — Жан-Луј Трентињан, француски глумац, филмски стваралац и возач тркаћих аутомобила (*1930)
• 19. јун — Борут Шукље, словеначки политичар, дипломата и колумниста (*1958)
• 20. јун — Кејлеб Свониган, амерички кошаркаш (*1997)
• 21. јун — Драган Томић, српски политичар и председник Народне скупштине Републике Србије (1994—2001) (*1936)
• 22. јун:
  • Јири Тармак, совјетски и естонски атлетичар (*1946)
  • Џевдет Бајрај, албански песник и сценариста (*1960)
• 25. јун — Миодраг Кнежевић, југословенски и српски фудбалски голман (*1940)
• 26. јун:
  • Дејан Вукићевић, српски књижевник, библиотекар, библиограф и уредник (*1965)
  • Ђорђе Ђенић, српски спортски новинар, репортер, карикатуриста, водитељ, уредник, публициста и учесник више аутомобилских релија (*1949)
  • Маргарет Кин, америчка уметница (*1927)
• 30. јун — Техноблејд, амерички јутјубер и интернет личност (*1999)

Јул

• 1. јул — Гордана Гордић, српска историчарка уметности (*1939)
• 2. јул — Питер Брук, енглески позоришни и филмски режисер (*1925)
• 3. јул — Сретен Петровић, српски филозоф, културолог, научник и универзитетски професор (*1940)
• 6. јул:
  • Казуки Такахаши, јапански цртач манга стрипова (*1961)
  • Тамара Крутиков, српска суперостогодишњакиња и најстарија особа у Србији ( *1912)
  • Џејмс Кан, амерички филмски, позоришни и ТВ глумац (*1940)
• 8. јул:
  • Шинзо Абе, јапански политичар и премијер Јапана (2006—2007; 2012-2020) (*1954)
  • Жозе Едуардо дос Сантос, анголски политичар и председник Анголе (1979—2017) (*1942)
  • Тони Сирико, амерички глумац (*1942)
  • Луис Ечеверија, мексички политичар и председник Мексика од 1970. до 1976. (*1922)
• 9. јул — Љиљана Бакић, српски архитекта (*1939)
• 10. јул — Анвар Чингизоглу, азербејџански писац, етнограф, новинар и етнолог (*1962)
• 14. јул:
  • Ивана Трамп, америчко-чешка пословна жена и манекенка (*1949)
  • Милосав Ж. Чаркић, српски филолог и лингвиста (*1948)
• 18. јул — Бајрам Халити, ромски политичар, новинар, публициста и писац (*1955)
• 21. јул:
  • Никола Радмановић, српски фудбалер (*1969)
  • Уве Зелер, немачки фудбалер (*1936)
• 22. јул — Робер Бутињи, француски кануиста (*1927)
• 23. јул — Боб Рафелсон, амерички филмски режисер, писац и продуцент (*1933)
• 24. јул — Дејвид Ворнер, енглески глумац (*1941)
• 25. јул:
  • Пол Сорвино, амерички филмски, телевизијски и позоришни глумац, скулптор, оперски певач, сценариста, бизнисмен и редитељ (*1939)
  • Миленко Стефановић, југословенски и српски кларинетиста — солиста (*1930)
  • Дејвид Тримбл, британски политичар (*1944)
• 26. јул:
  • Бранко Цвејић, српски филмски, телевизијски и позоришни глумац (*1946)
  • Џејмс Лавлок, британски научник енвироменталист и футуролог (*1919)
• 27. јул — Вукашин Јокановић, српски правник и политичар (*1939)
• 28. јул — Радован Крагуљ, српски сликар, професор и академик АНУРС (*1935)
• 29. јул — Јурис Хартманис, летонско-амерички научник (*1928)
• 31. јул:
  • Бил Расел, амерички кошаркаш (*1934)
  • Ајман ел Завахири, вођа Ал Каиде (*1951)

Август

• 2. август — Братислава Морина, српска политичарка (*1947)
• 3. август — Јован Јовановић, српски редитељ, сценариста, монтажер и теоретичар филма (*1940)
• 5. август — Клу Гулагер, амерички филмски и телевизијски глумац (*1928)
• 7. август — Дејвид Макалоу, амерички писац, наратор, популарни историчар и предавач (*1933)
• 8. август — Оливија Њутон Џон, енглеско-аустралијска глумица и певачица (*1948)
• 10. август:
  • Хушанг Ебтехаџ, ирански песник (*1928)
  • Кирил Дојчиновски, југословенски и македонски фудбалер (*1943)
• 11. август — Каплан Буровић, српски албанолог, књижевник, публициста и истраживач (*1934)
• 12. август:
  • Ен Хејч, америчка глумица (*1969)
  • Волфганг Петерсен, немачко-амерички сценариста, филмски режисер и продуцент (*1941)
• 13. август — Десанка Ковачевић Којић, српска историчарка и академик АНУБиХ, САНУ и АНУРС (*1925)
• 18. август — Мати Макарија, монахиња Српске православне цркве (*1940)
• 19. август — Текла Јуњевич, пољска суперстогодишњакиња (*1906)
• 20. август — Дарја Дугина, руска новинарка и политички активиста (*1992)
• 22. август:
  • Крстивоје Илић, српски песник и антологичар (*1938)
  • Миле Медић, српски књижевник (*1933)
• 23. август:
  • Божидар Делић, српски генерал, политичар и народни посланик (*1956)
  • Роландо Кубела Секадес, кубански револуционар и војни командант (*1932)
• 24. август — Верослава Малешевић, српска књижевница (*1960)
• 25. август:
  • Радован Радовић, југословенски и српски кошаркаш (*1936)
  • Драгомир Јашовић, српски академски сликар и иконописац (фрескописац) (*1937)
• 26. август — Славко Вечерин, суботички бискуп (*1957)
• 27. август — Милутин Шошкић, југословенски и српски фудбалски голман и тренер (*1937)
• 30. август — Михаил Горбачов, политички вођа Совјетског Савеза од 1985. до 1991. године и генерални секретар Комунистичке партије Совјетског Савеза (*1931)

Септембар

• 3. септембар — Жељко Грујић, српски књижевник и публициста (*1961)
• 6. септембар:
  • Златко Јошић, српски рок менаџер и организатор концерата (*1965)
  • Марша Хант, америчка глумица, манекенка и активисткиња (*1917)
• 7. септембар — Радослав Брђанин, српски инжењер грађевине, политичар и министар (*1948)
• 8. септембар — Елизабета II, британски монарх и врховни поглавар Цркве Енглеске (*1926)
• 9. септембар:
  • Зоран Кривокапић, српски хирург, универзитетски професор и редовни члан САНУ (*1955)
  • Петар Петровић, српски универзитетски професор и пројектант (*1934)
• 11. сeптембар — Хавијер Маријас, шпански књижевник (*1951)
• 13. септембар:
  • Корнелије Ковач, српски композитор, пијаниста и аранжер (*1942)
  • Жан-Лик Годар, француско-швајцарски филмски режисер, сценариста и филмски критичар (*1930)
  • Костас Казакос, грчки глумац, режисер и политичар (*1935)
• 14. септембар:
  • Ирена Папас, грчка глумица (*1926)
  • Хенри Силва, амерички филмски и телевизијски глумац (*1926)
• 15. септембар:
  • Данијела Угреновић, југословенско и српска је филмска, телевизијска и позоришна глумица (*1969)
  • Ратко Полич, југословенски, словеначки и српски глумац (*1942)
  • Миодраг Вуковић, црногорски политичар и правник (*1955)
• 17. септембар — Владо Милунић, чешки и хрватски архитект (*1941)
• 18. септембар — Светозар Саша Ковачевић, српски композитор и универзитетски професор (*1950)
• 19. септембар — Валериј Пољаков, руски космонаут (*1942)
• 20. септембар — Радмила Милентијевић, српски писац, историчар и универзитетски професор (*1931)
• 23. септембар — Луиза Флечер, америчка глумица (*1934)
• 24. септембар — Хадсон Остин, генерал Народне револуционарне армије Гренаде и премијер Гранаде (1983) (*1938)
• 25. септембар:
  • Рита Гарднер, америчка глумица и певачица (*1934)
  • Србијанка Турајлић, политичарка и универзитетски професор (*1946)
  • Радован Радаковић, српски фудбалски голман (*1971)
• 28. септембар — Кулио, амерички репер и глумац (*1963)

Октобар

• 1. октобар — Драган Перић, српски писац, новинар, историчар и хроничар културе, сценариста, стрип цртач, уредник и графички дизајнер (*1962)
• 2. октобар — Горјана Јањић, југословенска и српска филмска и позоришна глумица (*1945)
• 5. октобар — Живко Аврамовић, српски књижевник (*1952)
• 6. октобар:
  • Хуснија Фазлић, југословенски и босанскохерцеговачки фудбалер и тренер (*1943)
  • Горица Нешовић, српска радијска новинарка (*1964)
• 9. октобар — Бруно Латур, француски филозоф, антрополог и социолог (*1947)
• 11. октобар:
  • Анџела Ленсбери, енглеска и америчка глумица (*1925)
  • Туго Штиглиц, југословенски и словеначки редитељ, сценариста и глумац (*1946)
• 12. октобар — Лазо Средановић, српски стрипар, илустратор и карикатуриста (*1939)
• 13. октобар — Џејмс Макдивит, амерички пилот, инжењер и астронаут (*1929)
• 14. октобар:
  • Роби Колтрејн, шкотски глумац, комичар и писац (*1950)
  • Љубиша Ракић, српски професор, научник и академик САНУ (*1931)
• 15. октобар — Владан Ђорђевић, српски научник и академик (*1938)
• 18. октобар — Еуђен Симион, румунски есејиста, књижевни критичар, историчар и преводилац (*1933)
• 21. октобар — Масато Кудо, јапански фудбалер (*1990)
• 24. октобар — Миломир Ковач, њемачки и српски ветеринар и хирург (*1962)
• 27. октобар — Владимир Глигоров, српски економиста и политиколог (*1945)
• 28. октобар — Џери Ли Луис, амерички певач, аутор песама и пијаниста (*1935)

Новембар

• 4. новембар — Давор Стефановић Кранг, српски репер и правник (*1980)
• 8. новембар — Морис Карно, амерички физичар (*1924)
• 9. новембар — Кирил Стремоусов, украјински проруски сепаратистички политичар и блогер (*1976)
• 11. новембар:
  • Владимир Логунов, српски балетски играч и кореограф (*1942)
  • Џон Анистон, амерички глумац грчког порекла (*1933)
• 12. новембар:
  • Мехран Карими Насери, иранска прогнана особа и избјеглица (*1942)
  • Драшко Видовић, босанскохерцеговачки и српски глумац (*1980)
• 17. новембар:
  • Фред Брукс, амерички научник који се бавио рачунарством, посебно дизајном софтвера (*1931)
  • Владан Суботић, српски уметник и творац новог правца у сликарству – поетикоарсизма (*1940)
• 18. новембар — Татјана Бељакова, југословенска и српска филмска и позоришна глумица (*1934)
• 19. новембар — Џејсон Дејвид Френк, амерички глумац и мајстор борилачких вештина (*1973)
• 20. новембар — Радомир В. Ивановић, српски универзитетски професор, академик и књижевни критичар (*1936)
• 21. новембар:
  • Младен Васари, југословенски и хрватски филмски и позоришни глумац (*1954)
  • Калман Месељ, мађарски професионални фудбалер и тренер (*1941)
• 23. новембар:
  • Милован Данојлић, српски књижевник, песник и академик САНУ (*1937)
  • Пуриша Ђорђевић, српски и југословенски филмски режисер и сценариста (*1924)
• 25. новембар — Ајрин Кара, америчка певачица, текстописац и глумица (*1959)
• 26. новембар — Саша Залепугин, југословенски и хрватски ТВ водитељ и уредник (*1931)
• 28. новембар:
  • Рајко Петров Ного, српски пјесник, есејиста и књижевни критичар (*1945)
  • Галит Бург Мајкл, израелска певачица (*1968)
• 29. новембар:
  • Давор Јањић, југословенски, босанскохерцеговачки и српски филмски и телевизијски глумац (*1969)
  • Алин Комински Крам, амерички андерграунд стрип уметник (*1948)
• 30. новембар — Ђанг Цемин, генерални секретара КП Кине (1989-2002) и председник Кине (1993-2003) (*1926)

Децембар

• 2. децембар — Јошио Кикугава, јапански фудбалер (*1944)
• 4. децембар — Ник Болетери, амерички тениски тренер (*1931)
• 5. децембар — Керсти Али, америчка глумица (*1951)
• 6. децембар:
  • Миха Балох, југословенски и словеначки филмски и позоришни глумац (*1928)
  • Ичиро Мизуки, јапански рок певач, композитор и глумац (*1948)
• 8. децембар — Миодраг Јешић, југословенски и српски фудбалер и фудбалски тренер (*1958)
• 9. децембар — Џозеф Китинџер, официр ваздухопловства Сједињених Држава (*1928)
• 11. децембар — Јагош Пурић, српски физичар и ректор Београдског универзитета 1998-2000 (*1942)
• 12. децембар:
  • Рашко В. Јовановић, српски и југословенски књижевник, театролог, позоришни и радио критичар и универзитетски професор (*1932)
  • Латинка Перовић, српска и југословенска историчарка и политичарка (*1933)
  • Јован Ћирић, српски правник, научни саветник, директор Института за упоредно право и судија (*1960)
• 16. децембар — Синиша Михајловић, српски фудбалер и фудбалски тренер (*1969)
• 20. децембар — Зоран Лакић, српски и црногорски историчар и академик ЦАНУ и АНУРС (*1933)
• 21. децембар — Дејан Тиаго-Станковић, српски и португалски писац и књижевни преводилац (*1965)
• 23. децембар:
  • Џорџ Коен, енглески фудбалер (*1939)
  • Масимо Савић, југословенски и хрватски поп и рок музичар (*1962)
• 24. децембар — Франко Фратини, италијански политичар (*1957)
• 25. децембар — Фабијан О’Нил, уругвајски фудбалер (*1973)
• 26. децембар — Ненад Ћорилић, српски писац (*1975)
• 28. децембар — Родолфо Мичели, аргентински фудбалер (*1930)
• 29. децембар:
  • Пеле, бразилски фудбалер (*1940)
  • Михаљ Кертес, српско-мађарски политичар и министар (*1947)
  • Вивијен Вествуд, британска модна креаторка и предузетница (*1941)
• 30. децембар:
  • Јанез Земљарич, учесник Народноослободилачке борбе, правник и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Словеније (*1928)
  • Барбара Волтерс, америчка новинарка, ауторка и телевизијска личност (*1929)
• 31. децембар:
  • Папа Бенедикт XVI, 265. поглавар Католичке цркве и владар Ватикана (*1927)
  • Адам Пуслојић, српски књижевник, песник и преводилац (*1943)

Нобелове награде

• Физика —
• Хемија —
• Медицина —
• Књижевност —
• Мир —
• Економија —

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

Референце

1. Општи избори у Србији 2022.
2. Песма Евровизије 2022.
3. Мелодифестивален 2022.
4. Европрајд 2022.
5. Светско првенство у фудбалу 2022.
6. Дора 2022.
7. Украјина на избору за Песму Евровизије 2022.
8. Melodi Grand Prix 2022.
9. Естонија на Песми Евровизије 2022.
10. Избори за одборнике Скупштине града Београда 2022.
11. Северна Македонија на Песми Евровизије 2022.
12. Зимске олимпијске игре 2022.
13. Србија на Песми Евровизије 2022.
14. Уставни референдум у Србији 2022.
15. Исланд на Песми Евровизије 2022.
16. Летонија на Песми Евровизије 2022.
17. УЕФА Лига конференције 2022/23.
18. Фестивал у Бенидорму 2022.
19. Немачка на Песми Евровизије 2022.
20. Финска на Песми Евровизије 2022.