Манојле Гавриловић

Манојле Гавриловић (Бјелуша код Ариља, 1945 — Београд, 11. јул 2020) био је српски књижевник.

Живот

Рођен је у Бјелуши код Ариља. Члан Удружења књижевника Србије је постао 1974. Више година је радио као управник библиотеке „Петар Кочић“ у Београду. Добитник је угледних признања као што су Вукова награда и награда Одзиви Филипу Вишњићу. Преминуо је 11. јула 2020. у Београду у 75. години од последица коронавируса.

Признања

• Вукова награда, 1992.
• Награда „Милан Ракић”, за књигу Пријездина љубав, 2004.
• Награда „Змај Огњени Вук”, за књигу Пријездина љубав, 2005.
• Награда „Перо деспота Стефана Лазаревића”, 2008.
• Награда „Печат вароши сремскокарловачке”, за књигу пјесама Црна плавет, 2012.
• Награда „Печат кнеза Лазара”, за књигу Пчеле бога Перуна, 2016.
• Награда „Одзиви Филипу Вишњићу“, 2020.

Дјела

• Сунце и кочије, (1973)
• Зачарано огњило, (1975)
• Бубњеви на Карпатима, (1979)
• Светлост ћирилице, (1988)
• Чувар златне јабуке, (1991)
• Црна плавет, Мала библиотека, Српска књижевна задруга (2011)
• Пчеле бога Перуна (2015)
• Словенска роса, Мала библиотека, Српска књижевна задруга (2017)

Извори

Спољашње везе

• Не постоје мали и велики ратови - интервју („Политика“, 18. фебруар 2016)