Изабела II (шп. Isabel II; Мадрид, 10. октобар 1830 — Париз, 10. април 1904) је била прва и до данас једина владајућа краљица уједињене Шпаније.

Детињство

Отац јој је био шпански краљ краљ Фернандо VII, а мајка Марија Кристина од Две Сицилије, четврта по реду Фернандова супруга.

Како Фернандо VII није имао синова, а није желео ни да га наследи брат Карло, уз одобрење парламента укинуо је салијски закон који је онемогућавао женама долазак на престо, и који је увео Филип V, први бурбонски владар Шпаније. Парламент је изгласао враћање старом закону о наслеђивању према којем је шпански престо могла наследити и ћерка монарха уколико монарх нема синова.

Након Фернандове смрти 29. септембра 1833. године, Изабела је са само три године старости постала краљица Шпаније под именом Изабела II. Пошто је била малолетна, њена мајка Марија Кристина проглашена је за регента. Убрзо је дошло до сукоба између присталица Марије Кристине која је бранила интересе своје кћерке (исабелиста) и присталица Исабелиног стрица, Карла Марије Исидра од Бурбона (карлиста), који је убрзо прерастао у Карлистичке ратове.

Марија Кристина је након Првог карлистичког рата (1833—1840) уступила регентство генералу Балдомеру Еспартеру, који је такође након извесног времена био принуђен да напусти место регента. Како би се избегло треће регентство, Изабела је проглашена пунолетном са 13 година старости, како би могла бити крунисана.

Владавина

Три године касније, за Изабелу је уређен брак са њеним првим рођаком, Франсиском де Асисом Бурбонским. Венчање Изабеле и Франсиска је одржано 30. октобра 1846. године, и Франсиско је добио титулу краља, али није био проглашен монархом и није добио никаква краљевска овлашћења.

У браку са Франсиском, Изабела је родила једанаесторо деце, од којих је само четворо доживело пунолетно доба. Ни данас није познато ко је отац њене деце, будући да је Франсискова хомосексуалност била јавна тајна. Пошто су Изабела и Франсиско били брат и сестра како од тетке, тако и од стрица (очеви су им били браћа, а мајке сестре), ДНК анализа не би дала одговор на питање. Веровало се да је Енрике Пуђ и Молто, припадник краљичине страже, био отац њеног најстаријег сина, Алфонса XII.

Као владарка, била је врло непопуларна. Пажњу је придавала личним потребама генерала, државника и Цркве, али не и народу и државним питањима. Њена владавина обележена је дугачким низом дворских интрига и завера. Изабела је дуго времена била марионета корумпираних дворана. Током Изабелине владавине Шпанија је освојила део мароканске територије, водила је рат са Перуом и Чилеом, и са устаницима на Куби и у Порторику, а односи са САД су били напети.

Егзил, абдикација и смрт

Године 1868. Изабела је морала да се суочи с оружаним устанком против њене власти познатим под именом Револуција 1868. или Глориоса, која је завршена њеним протеривањем из Шпаније крајем септембра 1868. године. Француски цар, Наполеон III, пружио јој је уточиште

У Паризу 25. јуна 1870. године Изабела је абдицирала у корист свог сина Алфонса XII. У међувремену, парламент у Мадриду признао је Амадеа, војводу од Савоје, за шпанског краља, који је пак абдицирао само три године касније. Након његове абдикације успостављена је република која је била кратког века и након које је на трон доведен Изабелин син.

У марту 1870. године Изабела се одвојила од супруга. Покушала је да се врати у Шпанију за време синовљеве владавине, али није била добродошла. Након неколико неуспелих покушаја, одустала је од повратка у домовину и вратила се у Париз где је остала до краја живота. Умрла је 10. априла 1904. године.

Породично стабло

Породица

Супружник

Деца

Литература

• José Luis Comellas, Isabel II. Una reina y un reinado, Ariel. Barcelona. 1999. ISBN 978-84-344-6611-1.
• Josep Fontana, La época del liberalismo, Crítica–Marcial Pons. Barcelona. 2007. ISBN 978-84-8432-876-6.
• Juan G. Atienza, Isabel II: la reina caprichosa, La esfera de los libros. Madrid. 2005. ISBN 978-84-9734-260-5.
• Jorge Vilches, Isabel II. Imágenes de una reina, Síntesis, Madrid. 2007. ISBN 978-84-9756-465-6.

Спољашње везе

• Biografía de Isabel II ofrecida por la Biblioteca Virtual Miguel Cervantes Архивирано на сајту Wayback Machine (1. децембар 2010)
• Biografía de Isabel II ofrecida por Histórico Digital con otra visión que no es la tradicional

Филип од Белгије (Дворац Белведере, 15. април 1960) је краљ Белгије од 21. јула 2013. године. До ступања на престо носио је титулу принца и војводе од Брабанта. Филип је најстарије дете Алберта II и краљице Паоле. Његов отац је абдицирао у његову корист и тиме је Филип постао краљ Белгије.

Биографија

У тренутку његовог рођења Белгијом је владао краљ Бодуен I, а његови родитељи су били познати као принц и принцеза од Лијежа. Његово пуно име на француском је Philippe Léopold Louis Marie, а на холандском Filip Leopold Lodewijk Maria. Студирао је у Белгији, Уједињеном Краљевству и Калифорнији.

Филип је постао белгијски престолонаследник када је 1993. године умро Бодуен I, који није имао деце с краљицом Фабиолом, односно када је белгијску круну наследио његов отац. Као белгијски престолонаследник носио је титулу војводе од Брабанта.

Дана 4. децембра 1999. године оженио је белгијску грофицу Матилду. Две године касније добили су своје прво дете, принцезу Елизабету. Године 2003. добили су свог првог сина, принца Габријела, а две године касније другог сина, принца Емануела. Најмлађе дете војводе и војвоткиње од Брабанта, принцеза Елеонор, рођена је 2008. године. Због промене закона о наслеђивању белгијске круне, коју су од оснивања Краљевине Белгије до 1991. године могли наследити само мушки патрилинеарни потомци краља Леополда I, белгијску круну данас наслеђује најстарије дете без обзира на пол и у наследном низу принцеза Елизабет се налази одмах након свог оца.

Краљ Филип је такође у низу наследника саскобургготског престола, које је упражњено од 1918. године.

Породично стабло

Породица

Супружница

Деца

Спољашње везе

• Званична биографија